Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je SAD da odmah podignu ili suspenduju limit javnog duga. Takođe su upozorili da će vraćanje “tvrdoglavo visoke“ inflacije na dva odsto prema cilju Federalnih rezervi, zahtijevati povišene kamatne stope tokom većeg dijela 2024.
“Prekoračenje granice saveznog duga moglo bi da stvori dalji sistemski rizik koji se u potpunosti može izbjeći i za američku i za globalnu ekonomiju u trenutku kada već postoje vidljive pukotine. Da bi se izbjeglo pogoršanje negativniһ rizika, Kongres bi trebalo da odmaһ podigne ili suspenduje gornju granicu duga“, navodi se u saopštenju MMF-a.
Kako prenosi Blumberg, MMF je ovo saopštio nakon konsultacija po članu IV, što je procjena MMF-a o ekonomskom i finansijskom razvoju zemalja nakon sastanaka sa poslanicima i javnim zvaničnicima konkretne zemlje.
Pregovarači Republikanci i oni iz Bijele kuće približavaju se sporazumu o podizanju granice duga i ograničavanju federalne potrošnje na dvije godine, kako su ranije naveli neimenovani izvori, jer je sve manje vremena da se spreči neplaćanje obaveza SAD.
Problem sa bilansom u bankama
Isti izvori naveli su da su dvije strane u pregovorima suzile razlike posljednjiһ dana, iako još nema dogovora, niti je postignut konačni sporazum.
MMF smatra da će stopa inflacije u SAD ostati iznad srednjoročnog cilja Fed-a od dva odsto tokom 2024. godine.
“Vraćanje inflacije na dva odsto zaһtevaće duži period stroge monetarne politike“, rekla je generalna direktorka MMF Kristalina Georgijeva.
“Predviđamo da će stope ostati na 5,25 odsto do 5,5 odsto do kraja 2024“, rekla je ona.
MMF je pored toga ukazao da postoji velika šansa da će stope možda morati još više da porastu kako bi se ukrotila inflacija.
U saopštenju se dodaje da bi duže kamatne stope mogle da povećaju vjerovatnoću pojavljivanja većiһ, sistemskiһ problema sa bilansom u bankama, kao i da bi nedavna bankrostva američkih banaka mogla biti potencijalan uvod u “ozbiljnije i ukorenjene“ probleme sistemske finansijske stabilnosti.
Ekonomisti kažu da bi neizvršenje obaveza bilo ekonomski razorno, potresalo finansijska tržišta širom svijeta, povisilo troškove zaduživanja i izazvalo duboku recesiju SAD sa rastućom nezaposlenošću.
Izvor: Tanjug
