Finansijske institucije u Crnoj Gori su tokom septembra građanima, privredi i Vladi odobrili zaduženja vrijedna 124,856 miliona eura, po prosječnoj nominalnoj kamatnoj stopi (NKS) od 4,65 odsto, odnosno efektivnoj (EKS) od 5,40 odsto ukupnog iznosa pozajmice na godišnjem nivou, podaci su Centralne banke Crne Gore.
Za prvih devet mjeseci ove godine banke su klijentima ukupno dale 1,048 milijardi eura kredita, što čini 75,94 odsto iznosa svih prošlogodišnjih kredita od 1,38 milijardi eura. Skoro tri četvrtine zaduženja biće vraćena za više od 12 mjeseci, i to 776,3 miliona eura. Da se nastavak krize, koja je počela još s pandemijom korona virusa 2020. godine, sve više prenosi i na građane, pokazuje ukupna vrijednost pozajmica građana koja je dostigla premašila polovinu ukupnih zaduženja, odnosno 393,37 miliona eura. 401,378 miliona eura, dok je privredi istovremeno pozajmljeno 572,545 miliona eura. Krediti javnih preduzeća i onih u stranom vlasništvu do kraja septembra su dostigli 54,116 miliona, banaka i drugih finansijskih institucija 12 miliona eura, nevladinih i neprofitnih organizacije 5,05 miliona, a Vlade i njenih institucija i agencija 3,29 miliona eura.
Ukupna zaduženost kod finansijskih institucija na kraju septembra tako je dostigla 3,667 milijardi eura što je za 4,82 odsto više nego u septembru 2021, odnosno 9,13 odsto više nego na kraju prošle godine.
Krediti u septembru
Banke su tokom septembra odobrile zajmove vrijedne 124,856 miliona eura, od čega će 70,409 miliona biti vraćeno za period duži od godinu. S obzirom na nagli skok zaduživanja od 28 miliona eura u odnosu na avgust, izgledno je da ljetnja turistička sezona za neke nije donijela dovoljno prihoda kojima bi se mogli pripremiti za manje aktivan zimski period i najavljenu krizu. Od ukupnog iznosa kredita, na privredu se odnosi više od polovine pozajmica od 80,87 miliona eura, na građane 37,97 miliona, javna preduzeća i strane kompanije 5,2 miliona, nevladine organizacije 867.000 eura, a na Vladu i njene institucije na državnom nivou 50.000 eura.
Više od polovine ukunih kredita odobrenih u septembru odnosno 68,145 je bilo za likvidnost kompanija, gotovinski krediti iznosili su „samo“ 28,382 miliona, uz još 2,131 miliona nenamjenskih sa hipotekarnim obezbjeđenjem. Za nabavku osnovnih sredstava odobreno je 10,706 miliona eura, kupovinu i adaptaciju stambenog prostora 7,508 miliona, refinansiranje kredita kod drugih banaka 4,049 miliona, te još 2,085 miliona eura za različite investicione projekte.
Od juna, kada je bilo izvjesno da je pred nama krizni period, ali ne i koliko duboko može pogoditi sve segmente privrede na državnom nivou, proporcionalno je najviše raslo zaduženje državnih kompanija, zatim banaka (i u domaćem i u stranom vlasništvu), te građana i neprofitnih organizacija. Istovremeno, svoj dug su najviše smanjile privatne kompanije, Vlada i lokalne samouprave.
Tako su na kraju devetog mjeseca, bankama najviše dugovali građani – skoro 1,528 milijardi eura ili 6,71 odsto više nego na kraju 2021, dok je dug privatnih kompanija od 1,22 milijarde eura istovremeno uvećan 8,45 odsto. Banke u domaćem vlasništvu su zaduženje uvećale za 41,79 odsto – na 11,49 miliona, ali su zato one u stranom vlasništvu sada sa kreditima od 459,22 miliona eura ili 38,2 odsto više nego 31. decembra. Ali, s obzirom na kontinuiranu ocjenu CBCG da je ovaj sistem stabilan i likvidan, za očekivati je da će sredstva biti vraćena na vrijeme i bez problema. Strane kompanije su takođe značajno uvećale kredite za 29,19 odsto, na 154,27 miliona eura. Vlada je na kraju septembra bila dužna 170,74 miliona eura, državne kompanije 37,478 miliona, a strani državljani 31,587 miliona eura.
Kamate
Najniže prosječne ponderisane i nominalne i efektivne kamatne stope za kredite koji su odobreni tokom septembra bile su za kupovinu robe široke potrošnje, i to 0,83 odnosno 0,94 odsto na godišnjem nivou.
Relativno nisku kamatnu stopu banke su odobravale i za nabavku osnovnih sredstava, i to nominalnu od 3,39 odsto, odnosno efektivnu od 3,55 odsto.
Banke i druge finansijske institucije mogle su se zadužiti uz nominalu godšnju stopu od 3,75 odsto, odnosno efektivnu godišnju od 4,63 odsto.
Sredstva za kupovinu i adaptaciju stambenog prostora imala su nominalnu kamatnu stopu od 4,61 odsto, a efektivnu od 5,02 odsto na godišnjem nivou, dok su se za investicione programe mogla pozajmiti uz stopu od 5,12 odnosno 5,48 odsto.
Za gotovinske kredite NKS je tada iznosila 7,79 odsto, a EKS 8,79 odsto, dok su se sredstva uz hipotekarno obezbjeđenje mogla dobiti uz NKS od 5,18 i EKS od 5,7 odsto. Obaveze prema drugim finansijskim institucijama mogle su se refinansirati uz nominalnu kamatnu stopu od 6,64 odsto, a efektivnu od 7,39 odsto.
Za Vladu i njene institucije prosječna NKS bila je 6,50 odsto, a EKS 7,34 odsto na godišnjem nivou. Prosjek za privredu bio je 3,64 odsto za NKS i 4,3 za EKS, javne i strane kompanije dobijale kredite s prosječnom NKS od 4,49 i EKS od 6,4 odsto, dok su državne i strane kompanije imale NKS od 6,54 i EKS od 7,98 odsto. Prosječna NKS od 4,81 odsto i EKS od 5,31 odsto važila je za kredite koje su banke odobravale nevladinim i sličnim organizacijama na period do godinu. Građani su, pak, imali prosjek za NKS od 6,81 odsto i za EKS od 7,60 o0dsto za 12 mjeseci.
Bankar.me
