Banke za prvih osam mjeseci ostvarile 330 miliona eura bruto dobiti

Banke u Sloveniji su u prvih osam mjeseci ove godine ostvarile 330,2 miliona eura dobiti prije oporezivanja, što je 1,6 odsto manje nego u istom razdoblju pošle godine. Istovremeno je obim kredita nebankarskom sektoru porastao za 309 miliona eura.

U avgustu je, u poređenju s mjesečnim prosjekom ove godine, nadprosječno ojačano kreditiranje nebankarskog sektora, ističe centralna banka u mjesečnoj publikaciji o poslovanju banaka. Obim kredita nebankarskom sektoru porastao je za 309 miliona eura, a međugodišnji rast ubrzan je na 13 odsto.

Od toga se dobra polovina odnosi na kredite kompanijama. Kao i prošli mjesec, povećanje volumena snažno je koncentrisano u samo nekoliko većih firmi, uglavnom u djelatnosti snabdijevanja električnom energijom, gasom i parom. Međugodišnji rast kredita preduzećima u avgustu je ubrzao na 18,4 odsto i bio je drugi najveći u eurozoni.

Kreditiranje stanovništva u avgustu je bilo natprosječno, s mjesečnim rastom od 104 miliona eura u odnosu na mjesečni prosjek tokom godine. Mjesečni porast stambenih kredita bio je ispod prosjeka u zbog pada obima novih poslova. Međugodišnji rast stambenih kredita blago se smanjio, ali je s 11,8 odsto ostao među najvišima u eurozoni.

U avgustu je nastavljen trend blagog jačanja novih poslova s potrošačkim kreditima, čime je i njihov mjesečni dodatak bilansu bio pozitivan. Pad na godišnjem nivou usporio je na 1,4 odsto, a rast je ostao među najnižim u eurozoni. Dok su banke u istom razdoblju prošle godine većinom otpuštale korekcije vrijednosti i rezervacije, ove godine ih stvaraju. Ali, njihov nivo je i dalje vrlo nizak s obzirom na pogoršanje ekonomskih izgleda i neizvjesnu situaciju, pa predstavlja samo dva odsto ostvarenog bruto prihoda banaka.

Udio nenaplativih kredita u avgustu je porastao za 0,1 postotni bod na 1,2 odsto. Povećao se na nivo na kojem se, s izuzetkom maja i jula, držao od prošlog decembra. Povećanje u avgustu posljedica je premještanja velikog dijela izloženosti prema Bjelorusiji na nenaplative kredite.

Za trgovačka društva i privrednike udio loših izloženosti dodatno se smanjio za 0,1 postotni bod na 1,8 odnosno 1,8. 3,4 odsto, dok za stambene i potrošačke kredite ti udjeli ostaju nepromijenjeni na 1,3 i 3,6 odsto. Udio grupe s povećanim kreditnim rizikom nastavio se smanjivati, dok se u mnogim zemljama EU povećani kreditni rizik već očitava u povećanju tog udjela.

Pokrivenost neprihodujućih izloženosti umanjenjima i rezervacijama smanjila se za nešto manje od dva postotna boda na 58,1 odsto, nakon rasta u prvoj polovini jula i avgusta. U oba mjeseca smanjena je pokrivenost loših izloženosti u inostranom sektoru, dok je u ostalim grupama klijenata nastavila da raste.

Nakon gotovo jednogodišnjeg usporavanja međugodišnjeg rasta bilansne sume, ona od juna ponovno jača pa je u avgustu iznosila 2,9 odsto. Ukupna suma u avgustu je porasla za 413 miliona eura, što je gotovo polovina ovogodišnjeg povećanja. Slično kao i prethodnih nekoliko mjeseci, i u avgustu su depoziti nebankarskog sektora snažno porasli.

U julu i avgustu preduzeća su povećala svoje bankovne depozite za ukupno 455 miliona eura na 8,9 milijardi eura. Godišnja stopa rasta ojačala je na 6,4 odsto, što je i dalje gotovo upola manje nego prije godinu.

Obim depozita stanovništva u avgustu je prvi put od marta minimalno smanjen, što je, kažu u centralnoj banci, uporedivo s kretanjem depozita u istim razdobljima prethodnih godina zbog godišnjih odmora i povećanih troškova uoči nove školske godine. Stanovništvo je u avgustu imalo 25,1 milijardu eura štednje u bankama, što je 5,5 odsto više nego godinu prije.

Bruto prihod u bankarskom sistemu u osam mjeseci na međugodišnjem nivou porastao je za desetinu, a neto prihod za petinu. Neto kamate su porasle na sedam odsto u avgustu, a neto nekamatni prihod bio je 14 odsto veći na međugodišnjem nivou zbog povećanja prihoda banaka od primljenih dividendi i održavanja rasta neto otpremnina.

Neto kamatna marža porasla je i u avgustu dosegla 1,4 odsto. Tome je posebno pridonijelo povećanje kreditiranja, dok se učinci povećanja kamatnih stopa još nisu u većoj mjeri iskazali. Povećanje kamatnih stopa već se odrazilo na najlikvidnije oblike ulaganja koji od jula – nakon više od osam godina – više nemaju negativnu kamatnu stopu.

Bankarski sistem zadržao je solidnu kapitalnu poziciju i dobru likvidnost. Ukupna stopa adekvatnosti kapitala bankovnog sistema na konsolidovanoj osnovi smanjila se u prvoj polovini godine na 17 odsto i zaostajala je za evrskim prosjekom, ali stopa CET1, uprkos smanjenju na 15,6 odsto, ipak je neznatno premašila.

Izvor: SEEbiz

Check Also

Pogledajte najnoviju Bloombergovu listu milijardera

Najnovija Blumbergova lista milijardera nje donijela novina kada je u pitanju prva petorka. Na prvom …

Leave a Reply

Your email address will not be published.