Poslanici kritikuju povećanje plata, ali se ne odriču svojih 200 eura

Kada je u decembru Ministarstvo finansija predložilo da se rast zarada najviših državnih funkcionera ograniči i umjesto 200 eura, bude 70, svi poslanici su prilikom glasanja bili uzdržani, a tako se ponašaju i danas kada im se postavi pitanje da li su se odrekli povišice na platu koju su dobili po programu “Evropa sad”, koji tako žestoko kritikuju u javnosti. Od 81 poslanika njih 21 ima zaradu veću od 2.000 eura.

“Dan” je 3.oktobra svim poslanicima na zvanični mejl, dostupan na sajtu Skupštine, poslao dopis u kojem smo ih pitali, svakog od njih, da li su za ukidanje programa “Evropa sa” i ukoliko jesu da li će pokrenuti inicijativu za to.

Svaki poslanik je upitan da li se “odrekao povećanja plate koje je dobio kroz program “Evropa sad” i ako jeste, kako je to uradio”, te “ukoliko se nije odrekao povećanja zarade po programu “Evropa sad” zašto to nije uradio”.

Poslanici su dobili i pitanje “koji program biste Vi kao poslanik predložili, a da je on bolji od programa “Evropa sad” i da građani od njega osjete konkretan napredak”, te “zašto kao poslanici niste uveli zabranu da se nove partije ili pokreti nazivaju po programu “Evropa sad””, s obzirom na toi da kreatore programa, bivše ministre Milojka Spajića i Jakova Milatovića, optužuju da je “Evropa sad” bila predizborni marketing po kojem su nazvali svoju stranku.

Nijedan od 81 poslanika nije odgovorio na postavljena pitanja, a kako nam je saopšteno u Skupštini, nijedan nije prijavio da mu službeni mejl nije u funkciji.

Bivši ministar finansija i kreator programa “Evropa sad” Milojko Spajić kazao je za “Dan” da bi poslanici ako već smatraju da je program loš trebalo da predlože bolji ili barem se odreknu privilegija koje su dobili, ali su oni to odbili da urade još u decembru 2021. godine.

– Nazivali su pojedini poslanici Program “Evropa sad” i avanturističkim, govorili su da je u pitanju dobro upakovana marketinška priča i da je šarena laža. Pa su neki govorili da neće glasati i da nisu ludi to da podrže, a na kraju su, pod pritiskom javnosti, ipak glasali za. Neki su pribjegli i drugoj varijanti – bili su uzdržani, da ne bude da su baš toliko protiv, jer ipak se ne smiju zamjeriti glasačima – kaže Spajić za “Dan”.

No, kako ističe, kad je program “Evropa sad” ipak dobio većinu, poslanici su odlučili da povećaju i svoje plate, ali i zarade skoro 500 najviših državnih funkcionera i to za gotovo 200 eura.

– To su uradili uprkos predlogu Ministarstva finansija o ograničavanju rasta najvećih zarada u javnoj upravi. Tako su još jednom pokazali da mogu biti jednoglasni kada su u pitanju njihovi interesi. Podsjetićemo da je najniža zarada poslanika u tom trenutku iznosila 1.300 eura. Šta je poslanike navelo da, uprkos protivljenju tadašnje vlade, ipak dignu ruku za povećanje, ostalo je nejasno, jer su svi oni odgovor novinarima danima izbjegavali. I ne samo to, nego kad su počeli napadi da “Evropa sad” “uništava” ekonomiju, niko od poslanika nije vratio povećanje plate ili predložio neki drugi plan. Dakle, do konsenzusa se stiže lako kada su u pitanju njihovi džepovi, a kada se radi o potrebama građana, e onda se tu stvar mijenja, onda su to bajke i avanturizam. A avanturizam je, zapravo, sve ove godine bio pokušaj građana da prežive mjesec dana sa 222 eura. Svaki građanin koji misli da su niže plate u njihovom interesu, neka podrži one koji se zalažu za ukidanje “Evrope sad” – istakao je Spajić.

Građanski aktivista i profesor filozofije Stefan Đukić ocjenjuje za “Dan”” da nema dileme da poslanici koriste priliku što predlagači programa “Evropa sad” ne sjede u parlamentu, pa mogu sve probleme sa javnim finansijama da adresiraju na one koji ne mogu lično da se brane.

Takođe, kako navodi, svjesni su da je, u situaciji ogromne inflacije koja je zahvatila cijelu Evropu zbog rata u Ukrajini, a pogotovo uvozno orijentisane ekonomije kao što je naša, ovaj program donekle amortizovao udar po budžet građana – radnika, te olakšao poslovanje zbog smanjenja doprinosa poslodavcima, prije svega onim koji upravljaju malim ili mikro preduzećima.

Izvor: Dan