Svjetska banka za Crnu Goru ove godine predviđa ekonomski rast od 6,9 odsto što je najviši očekivani rast najviše na Zapadnom Balkanu. Za narednu godinu očekivani rast je 3,4 odsto, odmah poslije Kosova.
Svjetska banka predviđa da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. godini, odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom u Ukrajini. Rast će se, navodi se u izvještaju, jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a na 0,3 odsto.
“Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdijevanja, slabljenjem izgleda za rast u eurozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvjesnošću izazvanom ratom”, ukazuje Svjetska banka.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je najveću krizu raseljavanja ljudi u svijetu od Drugog svjetskog rata — dodatno povećavajući ionako istorijski globalno veliki broj izbjeglica. Invazija je takođe naglo ubrzala usporavanje globalne ekonomske aktivnosti, sa rizikom da globalna ekonomija sklizne u recesiju 2023. godine, jer velike ekonomije nastavljaju naglo usporavanje, ocjenjuje Svjetska banka.
Na Zapadnom Balkanu se predviđa rast proizvodnje od tri odsto u 2022. godini – što je najsporiji tempo među podregionima Evrope i Centralne Azije van Istočne Evrope i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu.
“U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, Bosni i Hercegovini od 2 odsto, Kosovu od 3,1 odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto, Sjevernoj Makedoniji od 2,1 odsto i Srbiji od 3,2 odsto”, navela je Svjetska banka.
Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9 odsto u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cijene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti eurozone.
Prekid dotoka prirodnog gasa u region, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao je, ističe se, cijene energenata i pritiske za veće subvencije za električnu energiju (Albanija, Sjeverna Makedonija i Kosovo).
“Prognoze za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Albaniji 2,3 odsto, Bosni i Hercegovini 2,8 odsto, Kosovu 3,7 odsto, Crnoj Gori 3,4 odsto, Sjevernoj Makedoniji 2,7 odsto i Srbiji 2,7 odsto. Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu. Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cijena hrane i energenata (Bosna i Hercegovina i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine”, navodi se u izveštaju.
U izvještaju se ističe da je prognoza zasnovana na umjerenijim cijenama roba (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje “uskih grla” u lancu snabdijevanja.
“Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija. Dugotrajni rat će vjerovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinsku i investicionu integraciju regiona”, ocjenjuje Svjetska banka.
Ocjene za Crnu Goru
Osim više procjene rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu, SB je ujedno snizila i prognozu za narednu na 3,4 odsto.
“Crna Gora se još oporavlja od pandemije, a suočava se sa novim udarima. Rast se procenjuje na snažnih 6,9 odsto u ovoj godini, predvođen ličnom potrošnjom. Inflacija je skočila na nove maksimume, ali je njen negativan uticaj na troškove života u velikoj mjeri ublažen povećanjem u realnim raspoloživim prihodima. Zbog poreske reforme i povećane socijalne potrošnje, očekuje se da će fiskalni deficit proširiti na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini”, naveli su iz SB.
Iz te finanijske institucije poručuju da visok javni dug i pogoršano globalno okruženje zahtijevaju fiskalnu konsolidaciju, i to što prije. Razlog vide u nepovoljnim globalnim ekonomskim izgledima i velikoj neizvjesnosti koji opterećuju izglede za oporavak Crne Gore.
“Očekuje se da će se rast smanjiti na 3,4 odsto naredne godine i dalje na 3,1 odsto u 2024, kako bude usporavao rast privatne potrošnje. Projekcije ne pretpostavljaju da će preostale dionice auto-puta početi do 2025. godine, pošto je fiskalni prostor ograničen. Očekuje se nastavak oporavka turizma u narednoj godini, iako pogoršanje izgleda rasta u EU i regionu mogu usporiti njegov oporavak. Takođe se procjenjuje usporavanje inflacije na 5,9 odsto naredne godine i dalje na 2,6 odsto u 2024. Iako više cijene energije nesrazmjerno utiču na siromašne, one takođe podržavaju smanjenje trgovinskog deficita, jer se rastući kapaciteti električne energije Crne Gore koriste za izvoz”, naveli su iz SB.
Očekuje se da će bilans u srednjem roku biti umjeren, ali će ostati na povišenom nivou od četiri odsto BDP-a u narednoj godini i 2,7 odsto u 2024, zbog veće potrošnje za socijalne i kapitalne izdatke. Kao rezultat toga, javni dug će ostati visok – na oko 72 odsto BDP-a sve do 2024.
“Crnoj Gori će biti potrebno veoma pažljivo upravljanje dugom i jača kontrola nad rashodima. Izgledi su okruženi višestrukim negativnim rizicima. Visoka geopolitička neizvjesnost i rastuća globalna inflacija slabe izglede za rast u Crnoj Gori i njenim trgovinskim partnerima. Inflatorni pritisci ubrzavaju monetarno zaoštravanje, što se prevodi u skuplje eksterno finansiranje. Politička nestabilnost i kašnjenja u formiranju vlade glavni su domaći rizici. Ozbiljnost predstojećih izazova zahtijeva snažnu političku posvećenost i akcije za ublažavanje ovih rizika”, zaključuje se u izvjaštaju SB.
Na taj način SB potvrđuje razloge za otežano poslovanje u Crnoj Gori, ali daleko optimističnije gleda na rast ekonomskih pokazatelja u ovoj godini.
Izvor: Bankar.me/N1
