Evropska centralna banka sprema novo povećanje kamatnih stopa, a samo do kraja ove godine biće još dva rasta. Ovo je potvrdio Boštjan Vasle, guverner banke Slovenije i član Evropske centralne banke, na samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana, piše Blic.
Zbog brzog rasta a i širenja inflacije, uzrokovane najpre pandemijom korona virusa, a zatim i ratom u Ukrajini, povećanje kamatnih stopa čini se kao prva mjera kako bi se normalizovala situacija.
„Odlučili smo da izađemo iz zone nekonvencionalne monetarne politike, tako što ćemo da je normalizujemo. Najvažniji koraci slijede, a to je blagi rast kamatnih stopa, koje su sada rekordno visoke u odnosu na prethodnih 10 godina. Suočeni smo sa dvocifrenom inflacijom i mislim da ćemo nastaviti sa rastom kamatnih stopa. Do kraja godine imaćemo dva povećanja. Jedno krajem septembra i još jedno pred kraj ove godine“ – rekao je guverner Vasle.
Koliko će kamate rasti sljedeće godine i kojim tempom, guverner Slovenije i član ECB za „Blic Biznis“ kaže da je to u ovom momentu nemoguće sa sigurnošću odrediti.
– Imajući u vidu trenutnu krizu i sve ovo što se sada dešava, u ovom trenutku nemoguće je sa sigurnošću reći kako će se povećanje kamatnih stopa kretati u narednoj godini, kao ni kojim tempom će ono ići – rekao je Vasle.
Iako se nalazimo u nepredvidivoj situaciji, guverneri Zapadnog Balkana, složili su se da je sigurno era jetinog novca i niskih kamatnih stopa prošla, i da je sada cilj prilagoditi se dolazećim vremenima i izazovima.
Geopolitički rizik
Guverner Banke Slovenije Boštjan Vesle, ocijenio je da inflacija nije proizvedena šokovima samo na strani ponude, nego i na strani tražnje, pa je centralna banka Slovenije preduzela određene mjere.
On je rekao da je najveći rizik u narednom, geopolitički rizik a to je trend pokušavanja smanjenja stopa, i borba sa posljedicama krize.
– Kako ćemo se boriti sa posljedicama energetske krize, vidjećemo. Prilike se menjaju, idemo sa niskih kamatnih stopa i onda ćemo vidjeti kako će kompanije i građani reagovati. Ove pirilike mogle bi se odraziti na preduzeća, tako da moramo voditi računa kako upravljamo finansijskim sektorom, rekao je on.
Izvor: Blic
