Evropska unija je dostigla prepandemijski nivo bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu prošle godine, ali to ne znači da su se i sve njene članice oporavile od recesije iz 2020. godine.
To će se, prema zimskim prognozama Evropske komisije desiti do kraja ove godine. Nakon pada u 2020, prošle godine EU je zabilježila rast BDP-a od 5,3 odsto, a za ovu godinu Komisija procjenjuje rast od četiri odsto i onda usporavanje na 2,8 odsto u 2023. godini.
I dalje se evropska ekonomija suočava sa preprekama, prije svega u vidu novih talasa pandemije, uskih grla u lancima snabdijevanja, prije svega mikročipova i metala. Tu su i cijene energije na izuzetno visokom nivou, koje će se zadržati duže nego što su stručnjaci EK očekivali u jesenjim prognozama.
Visoke cijene energije pogurale su inflaciju koja je u četvrtom kvartalu 2021. distigla 4,6 odsto, a u prvom tromjesečju ove godine se očekuje na 4,8 odsto. I ostaće iznad tri odsto do trećeg kvartala ove godine, da bi se 2023. godine vratila na dva odsto koje cilja Evropska centralna banka.
Najveći rast u sljedećoj godini u EU prognozira se Malti (šest odsto), Španiji (5,6 odsto), Irskoj (5,5 odsto) i Poljskoj (pet odsto).
Za zemlje iz našeg okruženja prognoze su nešto skromnije. Najbolji rezultat se prognozira Mađarskoj sa pet odsto i Hrvatskoj sa 4,8 odsto. Rumunija bi prema projekciji EK trebalo da stigne do 4,2 odsto, Slovenija 3,8 odsto.
