Bečki institut popravio prognoze za region, rast u Crnoj Gori 8,4 odsto

U 23 zemlje centralne i jugoistočne Evrope (CESEE) privredni rast će u 2021. godini iznositi 5,4 odsto, saopštio je Bečki intitut za međunarodne ekonomske odnose (WiiW).

Institut je u jesenjoj prognozi svoja ranija predviđanja za zemlje regiona podigao za 1,2 procentna poena.

Institut je naveo da će rast u zemljama CESEE biti viši od rasta u zemljama eurozone, koji se procjenjuje na 4,8 odsto. Zemlje CESEE u prosjeku su, kako se navodi, već u drugom kvartalu ove godine dostigle nivo iz pretpandemijske 2019. godine.

Regionalni lider biće Turska sa 9,1 odsto, Crna Gora sa 8,4 odsto i Moldavija sa osam odsto, ocijenio je WiiW, uz ogradu da Crna Gora i Moldavija polaze sa veoma niskog nivoa. Crna Gora je u 2020. godini zabilježila pad BDP od 15,7 odsto.

Bečki institut podigao je prognozu privrednog rasta Srbije sa šest odsto na 6,6 odsto, ocjenjujući da su snažna vladina podrška i efikasna vakcinacija u prvoj polovini ove godine pomogli da srpska ekonomija neutrališe štete koje je nanijela pandemija.

U izvještaju se, međutim, upozorava da postoje tri faktora koji mogu potencijalno da uspore privredni rast Srbije u nadolazećem periodu, a to su globalni problemi u automobilskoj industriji, fiskalna konsolidacija koju je najavila Vlada Srbije i najnovije političke tenzije u regionu.

Za Bosnu i Hercegovinu i Sjevernu Makedoniju institut predviđa relativno skroman rast od 3,7 odsto, odnosno 3,5 odsto, prenio je portal Euraktiv.

U BiH se takav trend objašnjava slabim odzivom građana na vakcinaciju što ugrožava zdravstveni sektor, kao i političkim tenzijama koje su paralisale državne institucije. U Sjevernoj Makedoniji su, kako se navodi, slaba podrška vladi, duboki strukturni problemi i spor ekonomski opravak naveli WiiW da čak smanji raniju prognzu sa 4,1 odsto na 3,5 odsto.

Bečki institut za Kosovo predviđa rast od šest odsto, u prvom redu zbog porasta potrošnje i investicija.

Institut za Hrvatsku prognozira da će, zahavljujući uspješnoj turističkoj sezoni, oporavku lične potrošnje i evropskim fondovima, u 2021. godini imati snažniji rast BDP od većine zemalja Evropske unije i da će on iznositi 7,2 odsto.

Prema ocjeni WiiW, glavni motor privrednog rasta u zemljama centralne i jugoistočne Evrope bila je i ostaje lična potrošnja, koja je sa prosječnih 14,5 odsto jako porasla u drugom kvartalu.

U tom periodu i investicije su u prosjeku porasle za gotovo 18 odsto, ali dobar dio tih investicija otpada na velike projekte koje realizuje Estonija, prije svega u oblasti biotehnologije i proizvodnje vakcina protiv korona virusa.

U zemljama regiona se zahvaljujući globalnom privrednom rastu i buđenju turizma u znatnoj mjeri oporavila i izvozna privreda, ali industriju kao i u zapadnoj Evropi pogađa manjak materijala, na primjer nestašica mikročipova u automobilskoj industriji.

Dodatnu dinamiku u privredni rast istočnih članica EU unijeće i sredstva iz fonda EU za oporavak poslije pandemije. Tako bi, na primjer Rumunija, do 2026. godine iz tog fonda mogla povuče ukupno 29 milijardi eura, što bi u njenom slučaju godišnje moglo da generira dodatni rast BDP do 3,1 procentnog poena.

Utoliko Bečki institut smatra da je perspektiva za zemlje CESEE dobra i za naredne godine, iako će prosječan rast u 2022. pasti na 3,7 odsto, a u 2023. godini na 3,5 odsto. U nareden dve godne preliminarna prognoza za Srbiju iznosi 4,6 odsto i 4,5 odsto. Najveći rast u tom periodu institut prognozira za Hrvatsku (5 odsto) i Crnu Goru i Kosovo (4,8 odsto).

Najveći rizik za održivi privredni oporavak WiiW vidi u novom rasplamsavanju pandemije covida-19 i u preuranjenoj konsolidaciji budžeta, prenosi Indikator.ba.

Iako su budžetski deficiti u zemljama regiona u vreme pandemije jako porasli, ishitreno rezanje javne potrošnje bi u mnogim zemljama moglo da ugrozi privredni zamah, i to u prije svega u zemljama Zapadnog Balkana i državana naslednicama bivšeg Sovjetskog saveza, smatra WiiW.

Check Also

4iG potpisala Deklaraciju o romingu kojom se obavezuje na ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana

Telekomunikacioni operatori u Evropskoj uniji i Zapadnom Balkanu obećavaju da će sniziti naknade za roming …

Leave a Reply

Your email address will not be published.