Putin: Sjeverni tok 2 će biti završen

Ruski gasovod Sjeverni tok 2 je spreman da počne pumpanje gasa ka Njemačkoj i finalna dionica će biti završena jer nova američka administracija želi dobre odnose sa “ključnim partnerima u Evropi”, rekao je juče predsjednik Vladimir Putin.

Prošle američke administracije su uvodile sankcije u pokušaju da blokiraju projekat koji će prenositi gas direktno iz Rusije u Njemačku, zaobilazeći Ukrajinu, iz straha da će on ojačati Putinov ekonomski i politički uticaj na Evropu.

Predsjednik Džo Bajden je projekat opisao kao “loš posao” za Evropu, ali je prošlog mjeseca odustao od nekih sankcija, rekavši da je projekat skoro završen i da bi nastavak kaznenih mjera mogao narušiti odnose s Evropom.

“Mislim da bi ga trebalo završiti posebno imajući u vidu da nova administracija SAD govori o namjeri da izgradi dobre odnose sa svojim ključnim partnerima u Evropi. Kako možete graditi dobre odnose sa svojim partnerima a zanemarivati njihove interese? To su gluposti”, rekao je Putin na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Uprkos pandemiji kovida-19, hiljade zvaničnika i biznismena okupilo se na trodnevnom forumu, koji Moskva predstavlja kao “ruski Davos”. Rusija godinama koristi Međunarodni forum u Sankt Peterburgu (SPIEF) u pokušaju da privuče strane investicije, razgovara o ekonomskoj politici i projektuje sliku da je otvorena za biznis.

Forum je prošle godine otkazan zbog pandemije, ali se vratio, pod nazivom “Ponovo zajedno”.

Za pristup mjestu događaja bio je potreban negativan test na kovid-19, prostorije su dezinfikovane, a vrata i liftovi čišćeni svakih pola sata. Od učesnika se očekivalo da nose maske i rukavice, što je uobičajena epidemiološka mjera na javnim mjestima u Rusiji.

Ekonomija se oporavlja

Putin je juče rekao da je ekonomija Rusije izbjegla katastrofu na vrhuncu pandemije kovida-19 i da se sada približava nivoima od prije krize.

Ekonomija se oporavlja nakon pada od tri odsto 2020, najvećeg za 11 godina. Stopa nezaposlenosti je sa 6,4 odsto prošle godine, u aprilu opala na 5,2 odsto, prenio je Rojters.

Ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda su ključno pitanje za Putina i vladajuću stranku Jedinstvena Rusija, koju u septembru čekaju parlamentarni izbori.

Putin se juče dotakao i optužbi za hakovanje na račun Rusije, rekavši da je to pokušaj provociranja političkog spora uoči samita sa Bajdenom 16. juna u Ženevi.

On je dodao da očekuje pozitivnu atmosferu na tom susretu, mada ne i neki napredak.

Američke sankcije Rusiji su, kako je rekao, podstaknute domaćim političkim nadmetanjem u SAD i one se “enigma” za Moskvu.

Istakao je da SAD ne kriju da žele da zakoče razvoj Rusije.

On je optužio Vašington da koristi dolar kao sredstvo ekonomskog i političkog rata i rekao da bi Rusija mogla razmisliti da u transakcijama za naftu i gas koristi druge nacionalne valute i euro.

Borba za novac usporila odobravanje Sputnjika V

Hvaleći se odgovorom svoje zemlje na pandemiju, Putin je sporost Evrope u odobravanju ruske vakcine pripisao “borbi za novac” i ocijenio da se komercijalni interesi stavljaju ispred dobrobiti evropskih građana.

Tempo vakcinacije u Rusiji do sada je sporiji nego u mnogim razvijenim zemljama, iako ona izvozi svoj Sputnjik V.

Ministar zdravlja je prošle nedjelje izjavio da je oko 17 miliona od 144 miliona stanovnika primilo makar jednu dozu.

Forumu su prisustvovali gosti iz 130 država i 1.200 kompanija, saopštio je organizator Roskongres.

Samo 128 od skoro hiljadu panelista pojavilo se onlajn. Dva gosta visokog ranga – katarski emir šeik Tamim bin Hamad al-Tani i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, prisustovali su forumu putem video linka.

Mnogi međunarodni biznismeni i zvaničnici eskiviraju konferenciju od 2014, kada je Rusija pripojila ukrajinsko poluostvo Krim, mada su neki počeli da se vraćaju posljednjih godina.

Kritičari Kremlja često koriste ovaj događaj da naglase ono što smatraju kršenjem ljudskih prava i politički motivisanim poslovnim odlukama koje škode Rusiji kao investicionoj destinaciji.

”Totalna čistka” neistomišljenika

Uoči foruma, nastavljen je obračun sa neistomišljenicima, hapšenjem novinara i aktiviste Andreja Pivovarova.

On je uhapšen u avionu u Sankt Peterburgu neposredno prije polijetanja za Poljsku.

Optužen je za saradnju sa “nepoželjnom organizacijom”.

U Moskvi je priveden umjereni opozicioni političar Dmitrij Gudkov.

Gudkov, bivši poslanik Dume, nagovijestio da će učestovati na parlamentarnim izborima u septembru.

“Indipendent” je prenio da je specijalna operacija u njegovoj porodičnoj dači, u kojoj su učestvovale stotine naoružanih policajaca i desetine vozila, bila jednako uperena protiv njegov oca, Genadija Gudkova.

Stariji Gudkov, bivši operativac KGB-a, a kasnije liberalni političar, otvoreno kritikuje Kremlj.

On je iz egzila u Bugarskoj izjavio za “Indipendent” da je njegov sin postao žrtva političke oluje koja je zahvatila Rusiju.

Trovanje Alekseja Navaljnog je nagovijestilo teške dane, ali se promjene sada dešavaju brzo, rekao je.

“Pred našim očima se stvara jedna totalitarna diktatura. Politička opozicija je zabranjena, civilno društvo je zabranjeno, totalna čistka svakoga i svačega što Kremlju stane na put”.

On je rekao da su politički rizici ogromni i da nikome ne bi preporučio da trenutno investira u Rusiju.

Kremlju ne trebaju profesionalni mediji

Na početku foruma u Sankt Peterburgu, održana je konferencija posvećena kontroverznoj medijskoj politici Kremlja, a vodila ju je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ona je sesiji dala ime “Agenti stranih medija u Rusiji”.

Zaharova je kazala da su SAD primijenile propise “stranog agenta” na ruske medije, pa se Kremlj jednako ponaša prema medijima u Rusiji koji se finansiraju iz inostranstva.

“Naši zapadni partneri nam nisu ostavili izbor. Naši medijski zakoni su puno liberalniji od zapadnih”.

Samo sat prije njenog obraćanja, objavljena je vijest da je još jedan nezavisni medij primoran na gašenje zbog novih zakona. VTimes, portal koji su osnovali bivši novinari nezavisnog lista “Vedomosti”, 14. maja je proglašen “stranim agentom”.

“Proučili smo nekoliko scenarija za nastavak rada, ali je svaki od njih nosio rizik da će naši zaposleni biti gonjeni ili čak zatvoreni”, naveo je izdavač Aleksander Gubski u pismu lokalnim urednicima.

“Iskustvo nas je ubijedilo da Kremlju ne trebaju profesionalni i nekontrolisani mediji”.

Zaharova je, kako je prenio reporter britanskog “Indipendenta”, rekla da nikad nije čula za taj portal. “Sponzori su ih napustili? Možda bi trebalo da pitate sponzore zašto ne žele da ih finansiraju”.

Izvor: Vijesti.me

Check Also

Od 2022. godine Crna Gora otvara vrata digitalnim nomadima

Izmijenjene životne okolnosti, mijenjaju i profil turista koji sada putuju da bi i radili i …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *