Direktor Volkswagena Martin Winterkom nakon skandala je podnio ostavku

Volkswagen traži milijardu eura odštete od bivšeg direktora

Njemački proizvođač automobila Folksvagen traži čak milijardu eura odštete od bivšeg generalnog direktora Martina Vinterkorna u čijem se mandatu dešavala “prevara vijeka” sa lažiranjem nivoa izduvnih gasova iz dizel-motora.

U pitanju je najveća suma koja je ikada zatražena od jednog šefa upravnog odbora u Njemačkoj. Kako saznaju istraživački novinari Zidojče cajtunga i javnih servisa NDR i WDR, koncern iz Volfsburga temelji zahtjev na tome što je tih milijardu eura moglo da se uštedi da je Martin Vinterkorn reagovao odmah čim je saznao za manipulacije, prenosi Dojče vele.

Vinterkorn (73) je, prema viđenju Folksvagena, trebalo da dela 27. jula 2015. godine kada je na jednom sastanku saznao detalje od kriminalnom softveru ugrađivanom u vozila sa dizel-motorom.

Taj softver je prepoznavao kada je automobil na testiranju ili tehničkom pregledu, a kada u klasičnoj vožnji na drumu. Prečišćavanje izduvnih gasova je radilo samo u “laboratorijskim uslovima”, dok su na ulici automobili emitovali štetne gasove višestruko iznad dozvoljenih vrijednosti.

Folksvagen smatra i da je Vinterkorn propustio da “smjesta, istinito i potpuno” odgovori na pitanja američkih kontrolnih instanci što je kasnije značilo veće kazne za VW u Sjedinjenim Državama. Tamošnji kontrolori su obznanili skandal 18. septembra 2015. godine.

Čuveni menadžer, iako uživa ogromno bogatstvo, nije baš milijarder i toliku odštetu ne bi mogao da plati iz svog džepa, navodi DW. No, ljudi njegovog ranga, čija je svaka odluka teška milione ili milijarde, imaju zaključena posebna osiguranja za slučaj ovakvih tužbi.

Kako saznaje Zidojče cajtung, takvo osiguranje Vinterkorn je imao u Cirihu, ali ono pokriva najviše petsto miliona eura. Predviđeno je za slučaj “nesavjesne povrede obaveza” koje VW prebacuje bivšem šefu.

Začkoljica je u tome što osiguranja ne pokrivaju ništa ukoliko se, umjesto nesavjesnosti, dokaže namjerna prevara. Sredinom septembra pred Zemaljskim sudom u Braunšvajgu počinje proces protiv Vinterkorna baš zbog prevare.

Nadzorni odbor VW-a traži pare od još četvorice menadžera koji su vodili Audi i Porše, marke koje pripadaju koncernu iz Volfsburga. Njihovi advokati sada ćute, ali su do sada svi negirali upletenost u skandal.

Čak i ako bi Folksvagen dobio za pravo, i menadžeri morali da plaćaju i iz privatne svojine, ne treba da strahuju da će ostati sa minimalcem u džepu. To pokazuju raniji slučajevi sa menadžerima Simensa, Dojče banke i drugih koncerna koji su zadržavali veliki deo imetka, dodaje se u tekstu.

Recimo, kada je Rolf Brojer, bivši šef Dojče banke, u jednom intervjuu ocrnio klijenta i medijskog magnata Lea Kirša, banka je morala da plati skoro milijardu eura odštete. Brojer je tome priložio svega 3,2 miliona eura, a to jedva da je bila trećina njegovog imetka.

Bivšem šefu VW-a Vinterkornu takođe ne ide loše u penziji. Dok je radio, prihodovao je 17 miliona eura godišnje, što je bio rekord među njemačkim menadžerima. Penzija koju mu isplaćuje firma iznosi 3.100 eura dnevno.

Vinterkorn godinama ponavlja da nije imao pojma šta se dešava u firmi, to jest da dizelaši emituju 35 puta više azotnih oksida nego što je dozvoljeno. Pred anketnim odborom njemačkog parlamenta je rekao da ne zna zašto ga njegovi ljudi o tome nisu obavestili. Više bivših kolega drugačije se sjeća dešavanja. U tužilaštvu u Braunšvajgu rekli su da je Vinterkorn sve znao u julu 2015.

Koliko se do danas zna, koncern je manipulisao vrijednostima izduvnih gasova u oko 11 miliona dizel-vozila između 2008. i 2015. godine. Do danas je VW platio 32 milijarde eura kazni i odšteta zbog toga.

Izvor: Blic.rs

Check Also

Dragan Bošković na čelu Udruženja naftnih kompanija

Na redovnoj godišnjoj skupštini Udruženja naftnih kompanija (UNK) Crne Gore za novog predsjednika izabran je …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *