Kreditni rizik postaje glavni prioritet programa upravljanja rizicima

Dvogodišnje istraživanje kompanije Deloitte o stanju upravljanja rizicima u globalnom sektoru finansijskih usluga pokazuje da sa smanjenjem ekonomske aktivnosti i porastom nezaposlenosti, kreditni rizik postaje glavni prioritet programa upravljanja rizicima.

Dvadeset odsto ispitanih direktora upravljanja rizicima u finansijskim institucijama izdvojilo je prije svega kreditni rizik kao rizik čiji će značaj za njihovo poslovanje rasti tokom sljedeće dve godine, iz 16 različitih kategorija rizika. Riječ je o snažnom porastu u odnosu na tri odsto ispitanika iz 2018. godine, navodi se u saopštenju kompanije.

Osim toga, 62 odsto izvršnih direktora koji su učestvovali u Deloitte-ovom istraživanju izjavilo je da će mjerenje kreditnog rizika biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dvije godine.

Upravljanje kreditnim rizikom je način za ublažavanje gubitaka određivanjem koji potencijalni klijenti sa sobom nose preveliki nivo rizika, viši od predefinisanog nivoa tolerancije u bilo kojem trenutku.

Oblasti koje viši rukovodioci smatraju posebno izazovnim za njihove institucije su vrednovanje kolaterala, komercijalni krediti, poslovne nekretnine, neobezbeđeni krediti, kreditiranje već zaduženih klijenata i kreditiranje srednjih preduzeća, navodi se u saopštenju.

„Finansijske institucije suočavaju se sa više rizika iz više izvora nego ikad ranije“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima.

Pandemija COVID-19 promijenila je okruženje upravljanja rizicima i donela neverovatne nove izazove za finansijske institucije – dovedena je u pitanje i stavljena na probu otpornost na pritiske svega što je povezano sa rizicima, dodala je predstavnica kompanije.

Napomenula je da 66 odsto ispitanih izvršnih direktora banaka smatra kako će pogoršanje kreditnog kvaliteta biti jedan od tri makrotrenda sa velikim uticajem u sljedeće dvije godine.

“Brzi ekonomski pad, kombinovan sa naglim promjenama u ponašanju potrošača i poslovnih kompanija, može dovesti do toga da sistemi, programi i modeli zasnovani na podacima iz perioda prije pandemije COVID-19 možda više neće tačno odražavati stvarnost nakon pandemije COVID-19”, rekla je Gaćeša.

Institucijama će biti potrebno snažno upravljanje rizicima uz istovremenu agilnost i spremnost da redefinišu svoje tradicionalne pristupe u radikalno izmenjenom poslovnom okruženju, ističe ona.

Check Also

PKCG obilježila 93 godine postojanja tradicionalnom dodjelom nagrada

Privredna komora Crne Gore obilježila je 21. aprila svoj dan i prve 93 godine uspješnog …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *