Predsjednički izbori u Americi 2020: Šta Bajdenova pobjeda znači za ostatak svijeta

Posle nekoliko dana neizvesnosti, Džo Bajden je proglašen pobednikom američkih predsedničkih izbora. Tokom četiri godine predsedničkog mandata Donalda Trampa, značajno se promenio odnos Amerike sa svetom.

BBC izveštava iz svih krajeva planete, od Pekinga do Berlina, o tome kako će biti primljena vest o Bajdenovoj pobedi i šta bi ona mogla da znači za ključne odnose Amerike.

KINA

Pobeda Džoa Bajdena predstavlja još jedan izazov za kineski sistem, piše Džon Sadvort iz Pekinga.

Pomislili biste da će Pekingu biti drago da vidi leđa Donaldu Trampu.

Kao vodeći kritičar Kine, oštetio ju je trgovinskim ratom, uveo joj čitav niz sankcija i maltretirao je povodom pandemije korona virusa i krivio za nju.

Ali neki analitičari su predvideli da će kinesko vođstvo sada možda u potaji ipak biti razočarano.

Ne zato što gaje bilo kakve trajne simpatije prema Trampu, već zato što bi njegove još četiri godine u Beloj kući predstavljale primamljivu mogućnost jedne još veće nagrade.

Polarizujući kod kuće, izolacionistički u inostranstvu – Tramp je Pekingu izgledao kao čisto otelotvorenje dugoočekivanog i željenog pada američke moći.

Upravo je to poruka koju su prenosile televizijske vesti pod kontrolom Komunističke partije kod kuće.

One se nisu usredsređivale na same izbore – već na proteste, neprijateljstva i sve veći broj zaraženih u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kina bi mogla, naravno, da pokuša da iznađe neku korist u spremnosti Džoa Bajdena na saradnju po krupnim pitanjima kao što su klimatske promene.

Ali on je obećao i da će raditi na oporavku američkih savezništava, koja bi mogla da se pokažu kao mnogo efikasnija u suzbijanju kineskih ambicija da bude supersila nego Trampov usamljenički pristup.

A Bajdenova pobeda nudi još jedan izazov za kineski sistem lišen demokratske kontrole. Daleko od pada američkih vrednosti, smena vlasti sama po sebi dokaz je da te vrednosti istrajavaju.

INDIJA

Koreni Kamale Haris razlog su za ponos u Indiji, ali Narendra Modi bi mogao da naiđe na hladniji prijem kod Bajdena nego kod njegovog prethodnika, piše Radžini Vaidjanatan iz Delhija.

Indija je odavno važan partnera Amerike – i malo je verovatno da će se sveukupni pravac tog puta promeniti pod Bajdenom kao predsednikom.

Najmnogoljudnija nacija Južne Azije ostaće ključni saveznik američke Indo-pacifičke strategije za zaustavljanje uspona Kine i borbu protiv globalnog terorizma.

Uprkos tome, lična hemija između Bajdena i indijskog premijera Narendre Modija mogla bi da se ispostavi kao nezgodnija prepreka.

Tramp se uzdržavao od kritikovanja Modijeve kontroverzne domaće politike – za koju mnogi kažu da diskriminiše domaće muslimane.

Bajden je u tome bio mnogo direktniji. Internet stranica njegove kampanje pozvala je na ponovno uspostavljanje prava za svakoga u Kašmiru i kritikovala Nacionalni registar građana (NRC) i Zakon o amandmanu na državljanstvo (CAA) – dve regulative koje su izazvale masovne proteste.

Buduća potpredsednica Kamala Haris – i sama polu-Indijka – takođe se oglašavala protiv nekih političkih poteza hinduističke nacionalističke vlade.

Ali njeni indijski koreni dovešće do masovnog slavlja u većem delu zemlje.

Činjenica da će ćerka jedne Indijke koja je rođena i odrasla u gradu Čenaju uskoro postati drugi čovek Bele kuće povod je za ogroman nacionalni ponos.

JUŽNA I SEVERNA KOREJA

Severna Koreja je jednom opisala Bajdena kao „besnog psa” – ali sada će Kim Džong Un pažljivije kalkulisati pre nego što pokuša da isprovocira novog američkog predsednika, piše Lora Biker iz Seula.

Velika je verovatnoća da bi predsednik Kim više voleo još četiri godine za Donalda Trampa.

Istorijski susret dvojice lidera i naknadni sastanci činili su savršen materijal za neverovatne fotografije za istorijske knjige, ali je zapravo potpisano vrlo malo toga od većeg značaja.

Nijedna strana nije izvukla ono što je htela iz tih pregovora: Severna Koreja je nastavila da gomila nuklearni arsenal, a SAD su nastavile da sprovode stroge sankcije.

Za razliku od njega, Džo Bajden je zahtevao da Severna Koreja prvo pokaže da je spremna da odustane od programa nuklearnog oružja pre nego što održi bilo kakav sastanak sa Kim Džong Unom.

Mnogi analitičari veruje da ukoliko Bajdenov tim ne pokrene pregovore sa Pjongjangom vrlo rano, mogli bi da se vrate dani „vatre i besa”.

Kim verovatno želi da privuče pažnju Vašingtona povratkom na testiranje projektila dugog dometa, ali neće želeti da pojačava tenzije do tačke kad bi već ionako osiromašena zemlja bila pogođena sa još više sankcija.

Južna Koreja je već upozorila Severnu Koreju da ne polazi stazom provokacija.

Seul je možda u nekim trenucima imao problema sa Donaldom Trampom, ali je predsednik Mun čvrsto rešen da okonča 70-godišnji rat na Korejskom poluostrvu i hvalio je Trampa zbog „hrabrosti” da se sastane sa Kimom.

Južna Koreja će pažljivo motriti na bilo kakvu naznaku da je Bajden spreman da učini isto.

VELIKA BRITANIJA

„Poseban odnos” između Amerike i Velike Britanije mogao bi da pođe nizbrdo sa Džoom Bajdenom za kormilom, piše politička dopisnica Džesika Parker iz Londona.

Oni neće biti doživljeni kao prirodni saveznici: Džo Bajden, iskusni demokrata, i Boris Džonson, bombastični Bregzitovac.

Ako analiziramo kako bi njihov budući odnos mogao da funkcioniše, u razmatranje vredi uzeti prošlost.

Konkretno baš tu prelomnu 2016. godinu, kad je Donald Tramp ušao u Belu kuću, a Velika Britanija glasala da izađe iz EU.

I Džo Bajden i njegov tadašnji šef Barak Obama nisu krili da bi više voleli da je ishod Bregzita bio drugačiji.

Skorašnji manevri britanske vlade povodom Bregzita nisu prošli dobro kod ključnih demokrata i irskog lobija, uključujući novoizabranog predsednika Amerike.

Bajden je rekao da, ukoliko bude bio izabran, neće dozvoliti da mir u Severnoj Irskoj postane „žrtva Bregzita” – izjavivši da će bilo kakav budući trgovinski sporazum između SAD-a i Velike Britanije zavisiti od poštovanja Sporazuma na Veliki petak iz Belfasta.

Sećate li se kako je jednom Donald Tramp nazvao Borisa Džonsona „britanskim Trampom”? E, pa čini se da se Bajden sa tim slaže, jednom navodno opisavši britanskog premijera Trampovim „fizičkim i emotivnim klonom”.

Moguće je, dakle, da će Džo Bajden ispočetka biti spremniji da pregovara sa Briselom, Berlinom ili Parizom nego da obaspe London ljubavlju.

„Poseban odnos” bi, vrlo verovatno, mogao da pođe nizbrdo.

Međutim, njih dvojica bi na kraju mogli da pronađu nekakav zajednički jezik. Dve zemlje koje oni predvode, na kraju krajeva, imaju dugogodišnje i duboko ukorenjene diplomatske veze – pogotovo u oblastima bezbednosti i obaveštajnog rada.

RUSIJA

Predvidljivija administracija mogla bi da bude „sreća u nesreći” za Rusiju posle Bajdenove pobede, piše Stiven Rozenberg iz Moskve.

Kremlj ima dobar sluh. A kad je Džo Bajden nedavno Rusiju nazvao „najvećom pretnjom” po Ameriku, u Moskvi su to čuli jasno i glasno.

Kremlj takođe ima dobro pamćenje. Potpredsednik Bajden je 2011. godine navodno izjavio da se, da je on Putin, ne bi još jednom kandidovao za predsednika: to bi bilo loše i po zemlju i po njega samog. Predsednik Putin to sigurno nije zaboravio.

Bajden i Putin nisu idealan geopolitički par. Moskva se plaši da bi Bajdenov predsednički mandat doneo više pritisaka i više sankcija iz Vašingtona.

Sa demokratom u Beloj kući, da li je moguće da je na red došla odmazda za navodno mešanje Rusije u američke izbore 2016. godine?

Jedan ruski list nedavno je tvrdio da su pod Trampom američko-ruski odnosi dotakli „morsko dno”.

Ali je Bajdena poredio sa „bagerom” koji će ih „zakopati još dublje”. Nije ni čudo da Moskva ima taj utisak poniranja.

Ali za Kremlj tu bi mogla da se krije „sreća u nesreći”. Ruski komentatori predviđaju da će Bajdenova administracija ako ništa drugo biti predvidljivija od Trampovog tima.

To bi moglo da olakša postizanje sporazuma o gorućim temama, kao što je Novi početak – ključni sporazum Amerike i Rusije o smanjenju nuklearnog naoružanja koji ističe u februaru sledeće godine.

Moskva će želeti da ostavi Trampovu eru za sobom i da pokuša da izgradi radni odnos sa novom Belom kućom. Nema garancija da će u tome uspeti.

NEMAČKA

Nemačka se nada povratku glatkoj plovidbi sa njihovim ključnim saveznikom jednom kad Donald Tramp napusti luku, piše Demijen Mekginis iz Berlina.

Nemačkoj će laknuti.

Svega deset odsto Nemaca veruje predsedniku Trampu kada je reč o njegovoj spoljnoj politici, prema Istraživačkom centru Pju.

On je nepopularniji u Nemačkoj nego u bilo kojoj drugoj anketiranoj zemlji. U Nemačkoj se bolje kotiraju čak i ruski predsednik Putin i kineski predsednik Si Đinping.

Predsednik Tramp je optužen za podrivanje slobodne trgovine i raspad multinacionalnih institucija od kojih direktno zavisi nemačka privreda.

Njegove čarke sa Kinom uzdrmale su nemačke izvoznike, a on ima naširoko poznate loše odnose sa kancelarkom Angelom Merkel – teško je zamisliti dvoje političara koji se više razlikuju po etosu i ličnosti.

Nemački političari bili su šokirani njegovim konfliktnim stilom, nekonvencionalnim pristupom činjenicama i čestim napadima na nemačku automobilsku industriju.

Uprkos ovome, SAD su najveći trgovinski partner Nemačke, a ovaj transatlantski odnos ključan je za evropsku bezbednost. Trampov mandat je, dakle, bio trnovit.

Nemački ministri kritikovali su pozive predsednika Trampa na obustavu brojanja glasova i njegove neosnovane tvrdnje da je došlo do izborne krađe. Ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer nazvala je situaciju „eksplozivnom”.

Ovde su svesni da velike političke razlike između Vašingtona i Berlina neće nestati pod Bajdenom kao predsednikom. Ali Berlin se raduje radu sa predsednikom koji ume da ceni multilateralnu saradnju.

IRAN

Bajdenova pobeda mogla bi da vrati Teheran za pregovarački sto, piše dopisnik BBC Persijskog servisa Karsa Nadži.

U nedeljama pred američke izbore, predsednik Tramp je prilično optimistično izjavio da čim bude bio reizabran, prvi telefonski poziv koji će primiti biće od iranskih lidera sa zahtevom za pregovore.

Taj telefonski poziv Trampu – da je pobedio – nikad se ne bi desio. Pregovaranje sa Trampovom administracijom bilo bi nemoguće za Iran; to bi bilo isuviše ponižavajuće.

Pod predsednikom Trampom, američke sankcije i politika maksimalnog pritiska dovela je Iran na samu ivicu ekonomskog kolapsa. Tramp se povukao iz nuklearnog sporazuma.

Što je još gore, naredio je ubistvo generala Kasema Sulejmanija, bliskog prijatelja Vrhovnog vođe Ajatolaha Alija Hamneja. Osveta za njegovo ubistvo ostaje u samom vrhu ciljeva tvrde struje u zemlji.

Izbor Džoa Bajdena Iranu umnogome olakšava ulazak u pregovore sa američkom administracijom. Novoizabrani predsednik Bajden ne nosi sa sobom isti teret.

On je izjavio da želi da se osloni na diplomatiju i da se vrati nuklearnom sporazumu sa Iranom.

Ali iranska tvrda struja neće sesti tako lako za pregovarački sto. Dok su Amerikanci izlazili na birališta 3. novembra, Vrhovni vođa je izjavio da izbori „neće imati uticaja” na politiku Teherana.

„Iran je sledio razumnu i promišljenu politiku na koju ne mogu da utiču personalne promene u Vašingtonu”, rekao je on.

Milioni Iranaca mislili su drugačije dok su u tišini gledali kako se američki izbori odvijaju na njihovim ilegalnim satelitskim TV prijemnicima, ubeđeni da njihova budućnost zavisi od rezultata i nadajući se da će Bajdenova pobeda značiti popuštanje sankcija.

IZRAEL

Očekuje se resetovanje najvećeg dela politike Donalda Trampa prema Bliskom Istoku, piše Tom Bejtmen iz Jerusalima.

Predsednik Tramp je ekstremno naelektrisao oba pola na Bliskom Istoku. Radio je na nagrađivanju i konsolidovanju tradicionalnih američkih saveznika u regionu, dok je istovremeno izolovao neprijatelje u Teheranu.

Novoizabrani predsednik Bajden pokušaće da prespoji američku politiku prema Bliskom Istoku na ono kako ju je ostavio kao potpredsednik pod Barakom Obamom: popustivši Trampovu politiku „maksimalnog pritiska” na Iran i pokušavši da se ponovo pridruži nuklearnom sporazumu iz 2015. godine koji je Bela kuća napustila pre dve godine.

Ta mogućnost užasava Izrael i Zalivske zemlje kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Izraelski ministar rekao je, reagujući na verovatnu Bajdenovu pobedu, da će se ta politika završiti „nasilnim sukobom Izraela i Irana, zato što ćemo biti primorani da delamo”.

Rezultat takođe dramatično menja pristup SAD-a izraelsko-palestinskom sukobu. Trampov plan doživljen je kao ogromno favorizovanje Izraela i omogućavanje da se pripoje delovi okupirane Zapadne obale.

Od toga se odustalo u korist istorijskih sporazuma za uspostavljanje odnosa između Izraela i nekoliko arapskih država.

Ovaj podstrek na regionalnu „normalizaciju” vrlo verovatno će se nastaviti i pod Bajcdenom, ali on će možda pokušati da uspori kontroverznu američku prodaju oružja Zalivu, a verovatno će tražiti i još ustupaka od Izraela.

Pripajanje sad definitivno deluje kao da je otkazano, a Bajden će se usprotiviti i Izraelovom daljem podizanju naselja.

Ali neće doći do „potpunog zaokreta” koji je jedan palestinski zvaničnik zahtevao ove nedelje.

Retorika će se vratiti tradicionalnom razumevanju „rešenja dveju država”, ali šanse za veći napredak u iscrpljenom mirovnom procesu između Izraela i Palestine deluju tanušno.

EGIPAT

Aktivisti polažu velike nade da će Bajdenova administracija povećati pritisak na Egipat zbog kršenja ljudskih prava, piše Sali Nabil iz Kaira.

Egipatski predsednik Abdulah Fatah Al Sisi koji uživa podršku vojske imao je veoma dobar odnos sa Donaldom Trampom. Za njega bi bilo bolje kad bi zadržao prijatelja u Beloj kući, ali sad će morati da otvara potpuno novo poglavlje sa Džoom Bajdenom.

Kritičari predsednika Sisija optužili su Trampovu administraciju da žmuri nad navodnim kršenjima ljudskih prava u zemlji.

Egipat godišnje prima američku vojnu pomoć u vrednosti od 1,3 milijarde dolara. Godine 2017, mala tranša ove pomoći bila je zaustavljena povodom zabrinutosti zbog kršenja ljudskih prava, ali je odobrena naredne godine.

Bajdenovo osvajanje Bele kuće mnoge lokalne grupe za zaštitu ljudskih prava doživljavaju kao dobru vest.

Aktivisti se nadaju da će nova američka administracija primeniti pritisak na egipatsku vladu da promenu robusnu politiku prema opoziciji – sa navodno desetinama hiljada političkih zatvorenika po zatvorima.

Egipatske vlasti oduvek su negirale da drže zatvorenike zbog prigovora savesti, osporavajući autentičnost ključnih izveštaja o ljudskim pravima u zemlji.

„Američko-egipatski odnosi oduvek su bili strateški, nevezano za to ko sedi u Ovalnoj sobi”, kaže Ahemd Sajed Ahmed, politički analitičar.

„To partnerstvo će se nastaviti, ali retorika demokrata o ljudskim pravima možda neće biti dobro primljena među nekim Egipćanima, koji to doživljavaju kao mešanje u unutrašnja pitanja zemlje.”

KUBA

Nakon brutalnih sankcija, pobeda Džoa Bajdena donosi olakšanje, piše BBC-jev dopisnik sa Kube Vil Grant.

Bajden kao predsednik upravo je ono čemu se većina Kubanaca nadala. I zaista, većina ljudi na ostrvu radije bi videla skoro bilo koga drugog u Beloj kući nego Donalda Trampa.

Njegove sankcije donele su prave tegobe i Kubanci su iscrpljeni posle četiri godine nepopustljivih neprijateljstava.

Džo Bajden, s druge strane, oživljava uspomene na skorašnje visoka dostignuća u kubanskom-američkim odnosima pod predsednikom Obamom.

Štaviše, kaže se da je bivši potpredsednik bio ključan u omogućavanju dve godine detanta.

Komunistička vlada u Havani nesumnjivo će nastaviti da govori da su svi američki predsednici u suštini isti.

Ali među ljudima koji stoje u redovima za osnovne potrepštine i koji jedva sastavljaju kraj s krajem, glavni utisak će svakako biti veliko olakšanje.

Jedina loša strana sa kubanske tačke gledišta? Bajden je sada svestan kako je delovalo Trampovo surovo postupanje prema Kubi na glasače na ključnom izbornom bojnom polju na Floridi.

Oni se plaše da će on sada biti mnogo manje sklon popuštanju nekih od Trampovih mera nego što bi inače bio.

KANADA

Džastin Trudo će u novom susedu videti saveznika, piše Džesika Marfi iz Toronta.

Kanadski premijer se zarekao da će produbiti odnose sa SAD-om bez obzira na to ko dobije predsedničke izbore – ali vrlo je verovatno da se u Otavi osetilo veliko olakšanje kad je postalo jasno da je demokrata Džo Bajden obezbedio pobedu.

Odnos Kanade sa SAD-om bio je buran pod predsednikom Trampom, mada ne bez svojih uspeha. Oni podrazumevaju povoljno ponovljene pregovore za Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, zajedno sa Meksikom.

Ali Džastin Trudo je jasno stavio do znanja da oseća političku srodnost sa bivšim predsednikom Barakom Obamom – koji ga je podržao tokom nedavnih kanadskih federalnih izbora. Ta srdačna osećanja prenose se i na čoveka koji je služio kao Obamin potpredsednik – Džoa Bajdena.

U Bajdenu će Trudoova Liberalna stranka pronaći saveznika po pitanjima kao što su klimatske promene i multikulturalizam. Ali to ne znači da ne postoje prilike za trvljenje sa njegovom administracijom.

Predsednik Tramp je odobrio izgradnju naftnog cevovoda Alberta-Teksas Kiston, a projekat se doživljava kao ključan za namučeni kanadski energetski sektor – ali novoizabrani predsednik Bajden mu se protivi.

A ekonomski plan Džoa Bajdena „Kupuj američko” za oporavak američke industrije posle pandemije korona virusa biće razlog za brigu imajući u vidu ogromnu zavisnost Kanade od trgovine sa Amerikom.

Izvor: BBC NEWS na srpskom

Check Also

Šta se najviše kupovalo tokom pandemije

Psihijatar iz SAD, Elias Aboujaoude, kaže da u vremenima krize kupujemo i šta nam treba …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *