Povod za rebalans koji rijetko ko pominjeje Zakon o zaradama u javnom sektoru, čijaje potpuno pogrešna procjena fiskalnog uticaja poremetila ravnotežu državnog budžeta, ali i ugrozila budžete drugih subjekata u javnom sektoru, kao što su lokalne samouprave, saopšteno je iz Instituta alternativa.
Zbog Zakona o zaradama u javnom sektoru, navode iz ove NVO, bruto zarade su za ovu godinu početnom verzijom budžeta planirane za skoro 34 miliona više u odnosu na 2015. godinu. Rebalansom bruto zarade su uvećane za dodatnih 19 miliona eura.
Najave tadašnjeg ministra finansija su bile da će uticaj na budžet biti oko 13 miliona eura. Pri tome, niko nije ni pokušao da predvidi uticaj zakona na budžete drugih djelova javnog sektora, lokalne samouprave, regulatorne agencije, preduzeća i javne ustanove -saopštili su.
Iz Instituta alternativa ocjenjuju da sposobnost fiskalne procjene uticaja propisa ,,nije na zavidnom nivou ni u Vladi, i to posebno u Ministarstvu finansija, koje je bilo isključivo odgovorno za Zakon o zaradama.
Podsjećaju da se u polučasovnoj skupštinskoj raspravi, tokom koje je usvojen rebalans budžeta za 2016. godinu, kao ključni krivac za neophodnost izmjena Zakona o budžeta navodila tzv. naknada za majke.
“Predstavnici Ministarstva finansija optužili su poslanike da su usvojili izmjene i dopune Zakona o socijalnoj i dječijoj zaštiti sa potpuno pogrešnom procjenom fiskalnog uticaja, što je dovelo do pogrešnog planiranja budžeta i potrebe da se on sada rebalansom promijeni. Stoga se mogao steći utisak da se rebalans predlaže samo kako bi se povećala socijalna davanja, odnosno transferi za socijalnu zaštitu“, saopštili su iz ove NVO i dodali da upoređivanjem plana i rebalansa otkrivaju da su se povećale i sve ostale kategorije izdataka.
“Tako su se tekući izdaci povećali za više od 31 milion, transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru za 25 miliona, tekuća budžetska rezerva za više od četiri miliona“, rekli su.
Iz Instituta alternativa dodali su i da je tokom blic rasprave o rebalansu u Skupštini pomenuta i potreba da se budžetski dokumenti dostavljaju poslanicima u elektronskom obliku. Kažu da svesrdno podržavajuu ovu ideju, a formalno su je podnijeli kao inicijativu Ministarstvu finansija još prije dvije godine.
“Dostavljanje budžetskih podataka poslanicima i javnosti u mašinski čitljivom formatu olakšalo bi analizu podataka i omogućilo bi građanima da sami zaključe što se dešava sa budžetom, mimo zvaničnih objašnjenja“, saopštili su.
