Crna Gora se ne može povoljno zadužiti

Mišljenja ekonomskih analitičara u vezi sa zaduživanjem na domaćem ili inostranom tržištu su podijeljena, ali su saglasni u tome da se za tekuću budžetsku potrošnju ne bi smjeli zaduživati. To je, međutim, nešto što Vlada stalno radi zadužuje se da bi finansirala državni aparat.

Ekonomski analitičar Zarija Pejović je kazao da je poslednji prospekt koji je pratio emisiju euroobveznica u februaru naglašavao visok rizik Crne Gore usled brzog rasta javnog duga i deficita u javnim finansijama.

Stoga će zaduživanje na međunarodnim tržištima biti sve teže za Crnu Goru. Na drugoj strani eventualno zaduživanje na domaćem tržištu može dovesti do “isušivanja finansijskih sredstava, što bi imalo za posledicu rast kamatnih stopa, koje su ionako visoke usled premija za rizik”, izjavio je Pejović “Danu”.

Najadekvatnija strategija, prema njegovim riječima, bila bi da se u narednom periodu tekuća potrošnja finansira iz izvornih prihoda, a da se kreditne obaveze refinansiraju iz tranši Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Niti jedna finansijska gimnastika ne može premostiti potrebu za privrednim rastom koji ne bi bio samo statistički, u dokumentima Vlade i Monstata, već stvarni, tako što bi već u narednim godinama izvorni prihodi premašili 1,5 milijardi eura. Za to su nam potrebne investicije u proizvodnju, kroz strane direktne investicije, veća inovativnost i kreativnost u vođenju ekonomske politike. Jedan od uslova je svakako ublažavanje i otklanjanje koruptivne reputacije naše zemlje. Ekonomije će zavisiti od efikasnosti administracije, a ona pak od kadrovske politike. Ostaje da se nadamo da će naši političari, nakon izbora, dati prednost znanju nad članskom kartom“, istakao je Pejović.

Ekonomski analitičar Siniša Lekić je saglasan da su najbolji uslovi za zaduživanje kod MMF-a, ali i da je gotovo nemoguće da CG od njih dobije kredit.

Da bi dobili kredit od MMF-a morali bi, između ostalog, da smanje broj zaposlenih u državnom aparatu, tako da su to za Vladu uslovi koje ne može da ispuni. U tom slučaju, bolje je zadužiti se na domaćem tržištu, jer su bolji uslovi nego na međunarodnom tržištu“, kazao je Lekić.

Prema poslednjim podacima javni dug je preko 2,5 milijardi eura i prešao je granicu propisanu Mastrihtskim kriterijumom od 60 odsto BDP-a.

Ne tako davno, javni dug je bio 35-40 odsto BDP-a, a sada ide sigurnim korakom ka 70 odsto BDP-a. Poznato je da je gornja granica javnog duga 60 odsto BDP-a i da sve preko toga ima najavu bankrota.
Možda još nijesmo dosegli bankrot ali ukoliko se javni dug bude povećavao ovim tempom, onda idemo sigurnim korakom ka njemu“, istakao je Lekić.

Prema njegovim riječima, razlozi zbog kojih se zadužujemo samo potvrđuju ovu najavu, jer naš budžetski deficit raste i pokrivamo ga novim zaduženjem.

Samo ove godine imamo manjak u budžetu od 670 miliona eura. Dodatan problem je što glavni dio novih kredita ide za pokriće starih obaveza“, rekao je Lekić.

Priču o zaduživanju na domaćem tržištu pokrenuo je direktor Montenegroberze Gojko Maksimović, koji jekazao da postoji agregatna tražnja za kupovinu državnih obveznica u iznosu od 80 do 100 miliona eura i dodao da bi emitovanje obveznica na domaćem tržištu predstavljalo najjeftinije zaduženje države.

 

(Opširnije u današnjem Danu)

Check Also

Svjetske berze u zelenom, sve što slijedi zavisi od trenda inflacije

Na globalnim berzama cijene akcija su prošle nedjelje porasle zahvaljujući nadi investitora da će uskoro …

Leave a Reply

Your email address will not be published.