Banke su prošlu godinu završile sa plusom od 61,2 miliona eura, ali su prihodi od kamata, koje su im uvek donosile najveću dobit, smanjeni za 6,3 odsto, dok im je profit uvećalo smanjenje kamata na štednju.
Banke su deponentima po ovom osnovu, u odnosu na 2014. godinu, isplatile 16,5 milijardi dinara manje, te je dobit po osnovu kamata ipak porasla, i to za četiri odsto, na oko 130 milijardi dinara. Kada su u pitanju naknade i provizije, banke su zabeležile lagani rast prihoda po tom osnovu, dok je dobit iz tog segmenta poslovanja stagnirala.
Profit od samo 61,2 miliona eura ne može se ocijeniti kao uspjeh, imajući u vidu tako veliku infrastrukturu i broj banaka u zemlji. Još više onespokojava činjenica da se broj banaka koje bilježe negativan finansijski rezultat približava polovini od ukupnog broja banaka u zemlji.
To se, takođe, događa i kada se iznos ukupnog gubitka uporedi sa iznosom dobiti. Sve ovo ukazuje na to da je tržište predimenzinirano, da je broj banaka dupliran, a mreža neracionalna i skupa, kaže profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović.
Kreditna aktivnost stagnirasvodeći se uglavnom na refinansiranje postojećih kredita. Banke pokušavaju uglavnom da zadrže postojeći kreditni portfolio tako što pozajmice obnavljaju, produžavaju rokove i pojeftinjuju ih da klijenti ne bi prešli kod konkurencije.
Takvo stanje i kreditna politika nisu ni mogli da stvore značajniji rezultat, ukazuje Živanović, napominjući da strategija racionalizacije troškova poslovanja dominira poslednjih godina i sve više poprima maha.
Nažalost, ona uključuje i racionalizaciju mreže, zatvaranjem sve većeg broja filijala i otpuštanjima. Ti troškovi su i najveći, pa je evidentan i njihov efekat.
Tako je i porast dobiti više rezultat racionalizacije i sniženja troškova nego kreditne i poslovne ekspanzije, što će se nastaviti i u ovoj godini.
Finansijski portal Kamatica
