Novi set regulative koji je upravo stupio na snagu daće osjećaj veće vrijednosti osiguravajućim kućama širom Evrope, ali će im i zadati dosta glavobolje dok izvrše usklađivanja.
Isto kao i bankama, osiguravajućim društvima je potreban jastuk u obliku kapitala kako bi ispoštovali svoje korisnike u slučaju neočekivano velikih isplata ili loših investicionih performansi. Kao i u slučaju banaka, ovi jastuci su se pokazali nevjerovatno tankim, piše britanski Economist.
U teoriji, sve promjene koje su stupile na snagu 1. januara u Evropskoj Uniji, donose set regulativa poznatih pod nazivom Solventnost 2. Nakon više od deset godina pregovora svi evropski pružaoci osiguranja moraće da poštuju uniformna pravila vezana za kapital. Ova pravila su tako dizajnirana da omoguće investitorima i korisnicima usluga osiguranja mnogo lakši pristup njihovim uslugama.
Nova pravila odgovaraju diverzifikovanim firmama
Nisu svi oduševljeni ovim napretkom u regulisanju ovog segmenta finansijskog tržišta. Regulatorne promjene zahtijevaju od osiguravajućih društava mnogo papirološkog rada, a neke moraju da konsoliduju svoj kapital. Holandska osiguravajuća kuća Delta Lloyd objavila je u novembru da će podići 1 milijardu eura kapitala. Nova pravila odgovaraju diverzifikovanim firmama, tako da su one koje nude samo jedan oblik osiguranja pod pritiskom da se sa nekim komplementarnim udruže. U 2015. je nekoliko takvih dogovora već sklopljeno, uključujući Fairfaxovu kupovinu Brita u februaru i XL-ovo preuzimanje Catlina u maju. Anksiozni šefovi već su snizili sopstveni dug u industriji na relativno nizak nivo.
Regulator ima pravo direktne intervencije i zabrane
Direktiva Solventnost 2 uređuje i harmonizuje regulativu osiguravajućih kuća unutar EU. Primarno se odnosi na količinu kapitala koju ove kuće moraju da posjeduju kako bi smanjile rizik insolventnosti.
Agencija Evropske Unije baviće se nadzorom banaka, berzi i osiguravajućih kuća, navodi se na sajtu Centra za podršku i promociju evropskih integracija. Sjedište nadzornika za osiguravajuće kuće je u Frankfurtu na Majni. Kao dodatna mjera zaštite ovog segmenta finansijskog tržišta, pri Evropskoj centralnoj banci biće uređen Savjet za rizike, koji će služiti kao neka vrsta ranog alarma. Bankari i akademici tako će pod vođstvom predsjedavajućeg Evropske centralne banke kontrolisati finansijsko tržište, i blagovremeno ukazivati na potencijalne rizike. Ovo ne znači ukidanje ovlaštenja nadzornih službi na državnom nivou, ali nadzor na nivou čitave unije dobija iznenađujuće mnogo ovlašćenja za intervenciju.
Evropski nadzorni organi imaju pravo direktne intervencije i jednostavne zabrane. Tako mogu da zabrane određene proizvode, recimo neki proizvod osiguranja koji ugrožava penziju starih ljudi.
Novina nove regulative su i posebna ovlašćenja u slučaju nove finansijske krize. Krizu može da proglasi samo Savjet ministara finansija članica EU.
Da li se pravila odnose i na filijale van Evrope?
Dio nezadovoljstva je opravdan. Regulatori se slažu da postojeći rizik neopravdano kažnjava investicije u dugoročno zaduživanje vezano za infrastrukturu. Nasuprot tome, neke državne obveznice se smatraju bezbjednim. Evropske firme sa velikim internacionalnim udjelom kažu da im nije jasno do kog obima se Solventnost 2 odnosi na njihove ne-Evropske filijale.
Tranziciona pravila, dizajnirana da olakšaju život njemačkim osiguravajućim kućama, zaštitiće ih od nekih elemenata novih pravila za čak narednih 16 godina.
Standardizovane ili interne formule?
Ostaje pitanje koliko osiguravajućih kuća će imati dozvolu da izvrše zamjenu internih modela za standardizovanu formulu koja se koristi za izračunavanje zahtjeva za kapitalom. Neke velike osiguravajuće firme su ubijedile svoje nacionalne regulatore da su njihove kalkulacije barem jednako dobre kao ove prepisane. Više firmi će se prijaviti u 2016., u nadi da će se smanjiti zahtjevana visina kapitala.
Korišćenje internog, pored postojećeg standardizovanog modela, otežaće poređenje, kaže Jim Bichard iz računovodstvene firme PwC-a. “Racio solventnosti će biti na sve strane i postojaće visok rizik pogrešnog tumačenja.”
Ovo takođe podiže brige da će neki od nacionalnih regulatora biti popustljiviji od drugih. Britanski i holandski važe za preciznije od recimo njihovih italijanskih kolega, piše Economist.
Koje god mane imao, set regulativa Solventnost 2 je prvi reper na nivou kontinenta. David Prowse iz rejting agencije Fitch kaže da će potvrditi “ko je jak a ko je slab”. Jaki će prema pretpostavkama uposliti višak kapitala, praveći akvizicije ili dajući novac akcionarima. Slabi će, u međuvremenu, povećavati svoj kapital, rezati svoje obaveze, prodavati delove kapitalno-intezivnog biznisa ili će pasti u šake jednom od hrabrijih konkurenata.
GdeInvestirati
