Hoće li centralne banke postati nevažni igrači?

Centralne banke, koje su spasile globalnu ekonomiju s ivice ponora tokom finsnsijske krize, mogle bi postati nevažni igrači, loše opremljeni da izvuku svijet od sporog rasta i zavisnosti od jeftinih kredita, piše Reuters.

Uprkos niskim kamatnim stopama i 7 biliona dolara podsticaja koje su centralne banke ubrizgale u velike ekonomije, ulaganja i rast su zapeli na nivoima ispod onih prije krize, a slaba potražnja spušta cijene sirovina koje izvoze zemlje u razvoju.“Ljudi moraju shvatiti da su probali s monetarnim mjerama i nisu dobili ono što im treba”, rekao je Paul Sheard, glavni globalni ekonomista Standard & Poor’sa za Reuters. Sheard je dodao i da bi centralne banke trebalo da priznaju da su im kamatne stope zapele na nuli i da bi ostali trebali nešto da preduzmu.

To znači da centralne banke moraju izabrati – ili da pritisnu političare da učine više kako bi podstakle rast ili da se upuste na novi krug eksperimentisanja. Obije strane nose rizike i nesigurne ishode.

Međunarodni monetarni fond i drugi su pozivali na pojačano trošenje na infrastrukturu, reforme koje bi mogle otvoriti tržišta u Japanu i Evropi ili otvorene fiskalne podsticaje u zemljama poput Njemačke, no bez velikih rezultata od krize 2008.-2009. Povećavanjem pritiska na vlade, centralne banke rizikuju da ne postignu ništa, a izazovu političke reakcije koje bi mogle prijetiti njihovoj nezavisnosti.

Novi eksperimenti poput negativnih kamatnih stopa ili direktnog finansiranja državne potrošnje mogli bi produbiti zabrinutost da centralne banke odlaze sve dalje od svojih ključnih uloga.

Postoji i treća, sve manje privlačna opcija – nastaviti raditi isto. Japanska i Evropska centralna banka bi nastavljale da kupuju obveznice kako bi podstakle potrošnju, a Federal Reserve i Bank of England mogu nastaviti otkup duga koji su obavile 2014 . i 2012. godina. No, MMF ističe da Japan i Evropa neće brže rasti bez ozbiljnih strukturnih promjena.

Japan je vjerovatno čak opet ušao u recesiju u proteklom tromjesečju, uprkos 1,5 biliona dolara koja je centralna banka ubrizgala u ekonomiju od aprila 2013. godine.

U SAD-u se Fed smatra zaslužnim za stabilizovanje finansijskih uslova, ali funkcioneri nisu sigurni koliko su njihove mjere doprinijele rastu i šta još mogu postići. Centralne banke nisu uspjele da vrate inflaciju na nivoe koje se smatraju zdravima, no Fed je daleko od željenih stopa, a Japan i euro zona su blizu deflacije ili ju već prolaze.

U teoriji bi obilje jeftinog novca trebalo podsticati posuđivanje, potrošnju i rast, ali se domaćinstva, kompanije i vlade boje dugova zbog iskustava iz krize te ekonomije ne čine što se od njih očekuje.

Izvor: Banka

Check Also

MF zadovoljno procjenama EBRD, ali očekuju rast od 4,7 odsto

Imajući u vidu dosadašnje rezultate, očekivane povoljne trendove u trećem kvartalu i ostatku godine, a …

Leave a Reply

Your email address will not be published.