Ako pitate građane najmobilniju radnu snagu izgleda da ima Švedska. Naime, 54% Šveđana je potvrdno odgovorilo na pitanje bi li razmislili o preseljenju u neku drugu članicu EU radi posla. Međutim, statistika pokazuje da oni, zajedno sa Britancima, Francuzima i Špancima, u najmanjem procentu u Evropi odlaze u inostranstvo da rade.
Odmah iza Švedske na ovoj listi nalazi se Hrvatska, čijih bi 43% radno aktivnih građana bilo spremno da napusti svoju zemlju zbog posla, samo što su za razliku od Šveđana oni to i pokazali ličnim primjerima – više od deset posto građana Hrvatske posao je pronašlo u nekoj drugoj članici Evropske unije, što je slučaj još jedino sa Rumunima, Portugalcima i građanima Litvanije.
To što svaki deseti radno sposoban građanin Hrvatske živi van države posljedica je međutim “stare” migracije, a ne najnovije krize, napominje se u izvještaju Evropske komisije, jer gotovo svi oni su u inostranstvu više od deset godina, a tek oko jedan posto njih je otišlo nešto kasnije i živi tamo manje od pet ili manje od deset godina. Sličan je slučaj i sa iseljenim Porugalcima i Ircima. Razlog iz kojeg idu je činjenica da je u EU broj njih koji su nezaposleni tri puta manji nego u rodnoj zemlji.
Ovo istrživanje je pokazalo i da su Slovenci sve skloniji emigriranju – pošto je njih 39% potvrdno odgovorilo na pitanje da li bi se odselilo radi posla našli su se odmah iza Hrvata na listi najmobilnijih Evroljana.
U potragu za poslom van svoje države spremno je da ide i 35 posto Španaca, kojih u drugim članicama EU trenutno radi tek jedan odsto, zatim 32 odsto Mađara i Iraca. Iako stanje u Grčkoj nije ništa bolje odatle bi se iselilo manje od očekivanog broja građana – 29 posto. Portugalci su još manje spremni na iseljavanje, pa o poslu preko granice razmišlja njih 22 odsto.
Sa druge strane, odlazak je najmanje privlačan Austrijancima (12 posto), Česima (14 posto) i Nemcima (16 posto).
