Svaki deseti građanin Evropske unije kupuje proizvode ili plaća usluge koji potiču iz neprijavljenog rada dok 4 odsto priznaje da rade na crno.
Istovremeno 3 odsto ispitanika u najnovijem evropskom istraživanju navodi da ih poslodavci dijelom isplaćuju “na ruke”, odnosno da su dobili neprijavljeni novac. Oni koji rade na crno godišnje zarade u prosjeku 300 eura dok oni koji ga koriste na to utroše 200 eura. Radnike na crno građani EU uglavnom angažuju za renoviranje stanova, popravku kola, čuvanje djece. Članice EU u cilju pretvaranja rada na crno u legalan pojednostavljuju procedure, daju poreske olakšice, rade na podizanju kulture plaćanja poreza, ali i nastoje da pravovremeno otkriju neprijavljeni rad i strogo ga kazne.
Novo specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar pokazalo je da je neprijavljeni rad ili rad na crno i dalje raširen po Evropi ali i da se viđenje tog problema razlikuje od članice do članice.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Na probleme uočene u istraživanju Komisija će u aprilu odgovoriti predlogom za pokretanje evropske platforme za otkrivanje i sprečavanje neprijavljenog rada. Cilj te platforme biće i poboljšanje saradnje između članica kako bi se efikasnije borile protiv rada na crno.
“Neprijavljeni rad za posledicu ima ne samo izlaganje radnika opasnim uslovima rada i manju zaradu, već i pad vladinih prihoda i potkopavanje sistema socijalne zaštite. Članice moraju da sprovode politike kojima se obeshrabruje rad na crno a ohrabruje njegova transformacija u redovan rad i da više sarađuju u borbi sa tim problemom”, istakao je evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor .
Аndor je dodao da će zahvaljujući evropskoj platformi za sprečavanje rada na crno biti poboljšana saradnja između brojnih organa nadležnih za sprovođenje zakona, uključujući inspekcije rada, migracione vlasti, službe socijalnog osiguranja, poreske itd.
Niža cijena ili usluga prijatelju
Robu ili usluge iz rada na crno u prethodnih godinu dana kupilo je 11 odsto ispitanika iz EU od kojih 60 odsto kaže da je to uradilo zbog niže cijene a 22 odsto da bi učinilo uslugu prijatelju, rođaku ili komšiji.
Od 4 odsto ispitanika koji su priznali da su radili na crno 50 odsto ističe da je to bilo korisno za obije strane, 21 odsto navodi da ne može da nađe legalan posao, 16 odsto ukazuje na previsoke poreze na redovan rad a 15 odsto kaže da radi na crno jer nema druge prihode. Građani sa juga EU najčešće ukazuju na problem nalaženja regularnog posla (41 odsto) ili na to da su bez prihoda (26 odsto).
Najveći udioo ispitanika koji kažu da rade na crno registrovan je u Letoniji, Holandiji i Estoniji (11 odsto), pokazalo je istraživanje.
Na plaćanje neprijavljene robe i usluga Evropljani u prosjeku troše 200 eura godišnje dok oni koji rade na crno za to godišnje uzmu prosječno 300 eura.
Najtraženije usluge i proizvodi iz rada na crno su popravke u kući i renoviranje, popravka kola, čišćenje kuće, čuvanje djece, hrana.
Hranu na crno kupuje 41 odsto ispitanika u Bugarskoj, 36 odsto u Letoniji, 33 odsto u Mađarskoj, 27 odsto u Estoniji i Hrvatskoj.
Udio ispitanika koji kupuju robu ili usluge iz neprijavljenog rada u Grčkoj je 30 odsto, Holandiji 29 odsto, Letoniji 28, Danskoj i na Malti 23 dok je u Poljskoj samo 5, Nemačkoj 7 a u Velikoj Britaniji i Španiji 8 odsto.
Da prima deo plate “na ruke” priznalo je 3 odsto ispitanih i uglavnom je riječ o zaposlenima iz malih firmi. Kod 28 odsto onih koji dobijaju neprijavljeni deo zarade taj deo je manji od 25 odsto bruto godišnjeg prihoda, kod 10 dostiže između 25 i 49 odsto, kod 8 odsto između 50 i 74 procenata a kod 9 odsto njih između 75 i 100 odsto godišnjeg prihoda.
Gledano po regionima, deo “keša na ruke” u godišnjem prihodu kod onih koji ga dobijaju najveći je u članicama EU iz južne Evrope (69 odsto) a slijede istočna i centralna Evropa (29 odsto) dok je u zapadnoj Evropi i nordijskim zemljama taj dio manji – 17 odnosno 7 odsto.
Poređenje podataka iz novog Eurobarometra sa prethodnim istraživanjem iz 2007. pokazalo je da obim neprijavljenog rada stagnira ali da ima razlika od zemlje do zemlje. Tako je u Letoniji rad na crno znatno smanjen dok je u Španiji i Sloveniji blago povećan. Istovremeno je u Grčkoj, Sloveniji, na Malti i Kipru zabilježen spektakultaran rast tražnje rada na crno.
Učestalost isplate zarade “na ruke” smanjena je pak tokom krize, posebno i centralnoj i istočnoj Evropi, ali je porasla u Grčkoj.
U izvještaju Zaposlenost i socijalni razvoj u Evropi (ESDE) iz 2013. analizirane su različite mjere koje su preduzele članice u borbi sa neprijavljenim radom – inicijative za uvođenje rada na crno u legalne tokove kroz pojednostavljenje administracije i direktne poreske olakšice, mjere za podizanje “morala i kulture plaćanja poreza”, kao i one za bolje otkrivanje i oštrije kažnjavanje neprijavljenog rada.
Istraživanje je obuhvatilo 26.563 ispitanika iz različitih socijalnih i demografskih grupa iz svih 28 članica EU.
