Mnogi će potvrditi da je atinski mislilac Sokrat (470 p.n.e – 399 p.n.e) bio jedan od najmudrijih ljudi koji su hodali ovom Zemljom. Njegove ideje i razmišljanja o ispravnom i pogrešnom, vrlinama, sreći, znanju, omladini, učenju ne znaju ni za vrijeme ni za društvena uređenja niti ih se tiču postojanje interneta.
I danas bi vam Sokrat rekao da loše radite samo zato što ne znate (iz neznanja), da morate u svemu biti umjereni, da jedino na šta u životu treba da se fokusirate je vaš lični razvoj a ne gomilanje bogatstva, da sve morate da preispitujete, da morate da postavljate pitanja i da pokrećete debate.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
A, kako je Sokrat gledao na uspjeh i kako ga je definisao?
Postoji priča (Sokrat nije ostavio spise, ali su njegovi učenici pisali o razmišljanjima svog učitelja) da se Sokratu obratio mladić sa željom da mu ovaj mudar čovek otkrije tajnu uspjeha. Sokrat ga je odveo do rijeke i rekao mu da uđe u vodu do vrata. Mladić je poslušao i ubrzo mu se glava našla zaronjena u vodi – učitelj ga je uhvatio za kosu, potopio i držao pod vodom. Ovaj je izdržao koliko je mogao bez vazduha i ubrzo je počeo da se bori, trza i otima sa željom da izroni i uzme vazduh. Sokrat ga je pustio i odmah zatim upitao:
„Šta si najviše od svega želio dolje, pod vodom?“
„Vazduh“,odgovorio je mladić.
„To je tajna uspjeha. Kada uspjeh u bilo čemu želiš toliko koliko si želio vazduh glave zaronjene u vodi, do njega ćeš i doći. Nema druge tajne“,odgovorio je Sokrat.
Baš kao što vas neće bogzna koliko ogrijati mali plamen, tako ni mala želja ne može donijeti velike rezultate.
