Hipoteke pretvorile banke u štedionice

Ban­ke su na­pra­vi­le ključ­ne gre­ške u vri­je­me in­ve­sti­ci­o­nog bu­ma, ka­da su kao za­log pri­hva­ta­le pre­ci­je­nje­nu imo­vi­nu, za ko­ju sa­da ne­ma kup­ca, pa ne mo­gu da pra­te pri­vre­du, zbog če­ga IRF pre­u­zi­ma nji­ho­vu ulo­gu, sma­tra Ana Ni­ves Ra­do­vić.

Za po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne, ko­li­ko tra­je kri­za, 11 ba­na­ka ko­je po­slu­ju u Cr­noj Go­ri sma­nji­le su kre­di­te za mi­li­jar­du eura, upr­kos či­nje­ni­ci da je šted­nja gra­đa­na po­ra­sla. To je naj­bo­lji po­ka­za­telj da su se ban­ke pre­tvo­ri­le u šte­di­o­ni­ce, dok pri­vre­da stag­ni­ra zbog ne­do­sta­ta­ka svje­žeg nov­ca.Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke, 2008. kre­dit­ni port­fo­lio ba­na­ka je bio 2,8 mi­li­jar­di eura, a la­ni u no­vem­bru 1,86 mi­li­jar­di. De­po­zi­ti su sa 1,95 mi­li­jar­di s kra­ja 2008. po­ra­sli na 1,98 mi­li­jar­di na kra­ju tre­ćeg kvar­ta­la 2012, od če­ga je šted­nja sta­nov­ni­štva bi­la 1,13 mi­li­jar­di, sko­ro 400 mi­li­o­na ve­ća ne­go 2008. Na kra­ju tre­ćeg kvar­ta­la pro­šle go­di­ne bi­lo je 345 mi­li­o­na eura kre­di­ta ko­je vla­sni­ci, uglav­nom pri­vre­da, ne vra­ća­ju. Ne­pre­kid­no je u po­ra­stu broj blo­ki­ra­nih fir­mi, od ko­jih su ne­ke u blo­ka­di i 12 go­di­na, a ukup­na su­ma du­ga je do­sti­gla 445 mi­li­o­na eura, uglav­nom ban­ka­ma i dr­ža­vi, ko­ja je pri­ja­vi­la 250 mi­li­o­na eura po­re­skog du­ga. U ova­kvoj si­tu­a­ci­ji, kad je iz­voz če­ti­ri pu­ta ma­nji od uvo­za, po­sta­vlja se pi­ta­nje odr­ži­vo­sti ban­kar­skog si­ste­ma.

– O odr­ži­vo­sti ban­kar­skog si­ste­ma naj­vi­še go­vo­ri udio ba­na­ka ko­je na kra­ju go­di­ne zah­ti­je­va­ju do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju od cen­tra­la, kao i broj ba­na­ka ko­je ne bi mo­gle da is­pla­te ko­ri­sni­ci­ma šted­nju, uko­li­ko bi to tra­ži­li. Či­nje­ni­ca je da su se ključ­ne gre­ške u ban­kar­skom sek­to­ru do­go­di­le u vre­me­nu in­ve­sti­ci­o­nog bu­ma, ka­da se za­la­ga­la imo­vi­na sa vri­jed­no­šću znat­no ve­ćom od pro­ci­je­nje­ne, na­ro­či­to gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte. Dru­gi pro­blem je što ban­kar­ski sek­tor ne pra­ti u do­volj­noj mje­ri pri­vred­ne to­ko­ve, zbog če­ga In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond pre­u­zi­ma nji­ho­vu ulo­gu – oci­je­ni­la je za „Dan” eko­nom­ski ana­li­ti­čar Me­di­ja gru­pe Ana Ni­ves Ra­do­vić, ko­ja upo­zo­ra­va da se po­li­ti­ka po­slo­va­nja 11 do­ma­ćih ba­na­ka raz­li­ku­je u ve­li­koj mje­ri, a po­sto­je i spe­ci­fič­no­sti u pre­va­zi­la­že­nju po­slov­nih ba­ri­je­ra i po­tre­be za do­ka­pi­ta­li­za­ci­jom.

– Po­sto­ja­nje 11 ba­na­ka na ma­lom tr­ži­štu ni­je od­raz bo­ga­ti­je po­nu­de, jer se uslu­ge ko­je nu­de sko­ro ne raz­li­ku­ju – ka­za­la je ona i do­da­la da pro­sto­ra za ula­zak no­ve ban­ke ima uko­li­ko bi se ra­di­lo is­klju­či­vo o kon­ku­rent­skoj bor­bi za kli­jen­te.

– Pro­blem bi na­stao kad bi do­šla ban­ka ko­ja bi po­vu­kla sred­stva iz ze­mlje ka­da bi ma­tič­na ban­ka ima­la fi­nan­sij­ske po­te­ško­će – za­klju­či­la je Ni­ves Ra­do­vić.

Di­rek­tor Hi­po­te­kar­ne ban­ke Esad Za­i­mo­vić is­ta­kao je da je ban­kar­ski si­stem odr­živ, s tim što je re­zul­tat po­slo­va­nja raz­li­čit od ban­ke do ban­ke i do­dao da ne sma­tra da je IRF glav­ni oslo­nac za pri­vre­du.

– Ban­ke vo­de mno­go spo­ro­va za na­pla­tu po­tra­ži­va­nja, pa bi bi­lo do­bro da sud­ski po­stup­ci bu­du efi­ka­sni­ji. Pro­sto­ra za ula­zak no­vih ,,igra­ča” ima, s tim što se to mo­že re­a­li­zo­va­ti i kroz akvi­zi­ci­ju ne­ke od po­sto­je­ćih ba­na­ka – ka­zao je Za­i­mo­vić, ko­ji ne­ma in­for­ma­ci­ju da će se ne­ka od do­ma­ćih ban­ka po­vu­ći sa tr­ži­šta.

I iz Udru­že­nja ba­na­ka su sa­gla­sni sa Za­i­mo­vi­ćem po pi­ta­nju odr­ži­vo­sti si­ste­ma, jer je u do­volj­noj mje­ri si­gu­ran i sta­bi­lan, što po­ka­zu­ju ko­e­fi­ci­jen­ti li­kvid­no­sti i sol­vent­no­sti znat­no iz­nad pro­pi­sa­nog mi­ni­mu­ma.

– Ras­tu­ći trend šted­nje po­ka­zu­je da je vra­će­no po­vje­re­nje u ban­ke, ko­je su la­ni iz­vr­ši­le do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju u skla­du sa za­htje­vom re­gu­la­to­ra – na­ve­li su iz ovog udru­že­nja, do­da­ju­ći da se ban­ke su­o­ča­va­ju sa broj­nim iza­zo­vi­ma.

– Tre­nut­no su ključ­ni pro­blem ne­kva­li­tet­ni kre­di­ti, ko­ji ugro­ža­va­ju fi­nan­sij­sku sta­bil­nost i eko­nom­ski rast, pa CBCG u sa­rad­nji sa Svjet­skom ban­kom, Mi­ni­star­stvom fi­nan­si­ja i Udru­že­njem ba­na­ka in­ten­ziv­no ra­di na pro­gra­mu ubla­ža­va­nja ne­kva­li­tet­nih kre­di­ta i pod­sti­ca­nja kre­dit­ne ak­tiv­no­sti – na­ve­li su i is­ta­kli da po­sto­ji za­in­te­re­so­va­nost ne­kih ba­na­ka za ula­zak na do­ma­će tr­ži­šte, či­me bi se po­ve­ća­la kon­ku­ren­ci­ja i iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja za raz­voj­ne pro­jek­te.

Ni Cen­tral­na ban­ka ne do­vo­di u pi­ta­nje odr­ži­vost ban­kar­skog si­ste­ma.

– Iza ve­ći­ne ba­na­ka sto­je re­no­mi­ra­ne fi­nan­sij­ske gru­pe. Iako su per­for­man­se po­je­di­nih pod­ba­ci­le u pret­hod­nom pe­ri­o­du, nji­hov fi­nan­sij­ski re­zul­tat se u ogra­ni­če­noj mje­ri re­flek­to­vao na onaj na ni­vou gru­pe – ka­za­la je di­rek­tor Di­rek­ci­je za ana­li­zu i kon­tro­lu u CBCG Mi­le­na Kne­že­vić i do­da­la da su ma­tič­ne ban­ke kon­stant­no iz­la­zi­le u su­sret sub­si­da­ri­ja­ma u Cr­noj Go­ri kroz do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju, po­volj­na kre­di­ti­ra­nja, pre­u­zi­ma­nje du­ga i slič­no.

– Ini­ci­ra­njem či­šće­nja pro­ble­ma­tič­nog di­je­la kre­dit­nog port­fo­li­ja i nje­gov tran­sfer na ma­tič­ne ban­ke i fak­to­ring kom­pa­ni­je, do­šlo je do sta­bi­li­za­ci­je u tom sek­to­ru. Se­dam ba­na­ka je ostva­ri­lo rast kre­dit­nog port­fo­li­ja, a za 11 mje­se­ci pro­šle go­di­ne odo­bri­le su oko 615 mi­li­o­na eura no­vih kre­di­ta – na­ve­la je Kne­že­vi­će­va.

No­vi igra­či is­pi­pa­va­ju te­ren

U ovom tre­nut­ku po­sto­ji od­re­đe­ni in­te­res re­no­mi­ra­nih ino­stra­nih ban­kar­skih gru­pa za pro­cje­nu mo­guć­no­sti osni­va­nja no­vih ba­na­ka u Cr­noj Go­ri, re­kla je Kne­že­vi­će­va, ko­ja oče­ku­je da bi kon­ku­ren­ci­ja uti­ca­la na sma­nje­nje ka­mat­ne sto­pe za kre­di­te. Ona je is­ta­kla da je evi­dent­no da su po­je­di­ne do­ma­će ban­ke du­že ima­le ve­li­ke pro­ble­me u na­pla­ti po­tra­ži­va­nja, što je re­zul­ti­ra­lo vi­še­mi­li­on­skim gu­bi­ci­ma, pa ni­je iz­ne­na­đu­ju­ća re­strik­tiv­na kre­dit­na po­li­ti­ka.

– Kad ne­ke od ba­na­ka ne mo­gu da fi­nan­sij­ski pra­te po­tre­be pri­vre­de i sta­nov­ni­štva, ja­vlja se pro­stor za ula­zak no­vih ba­na­ka. U pri­log či­nje­ni­ci da pro­stor po­sto­ji go­vo­ri vi­si­na ak­tiv­nih ka­mat­nih sto­pa, ko­je je CBCG mo­ra­la ogra­ni­či­ti. Po­ve­ćan ni­vo ri­zi­ka na­pla­te pla­sma­na mo­že da po­slu­ži ban­ka­ma kao ar­gu­ment za ve­će ka­ma­te, pa se mo­že za­klju­či­ti da ban­ke ko­ri­ste tre­nut­nu si­tu­a­ci­ju ogra­ni­če­nih re­sur­sa za kre­di­ti­ra­nje kroz po­ve­ća­nje ka­ma­ta – re­kla je Kne­že­vi­će­va.