Vlasnik turske kompanije “Enka” Šarik Tara ponovo je zainteresovan za gradnju autoputa u Crnoj Gori, kazalo je Danu više izvora bliskih Vladi.
Turčin, porijeklom iz Nikšića, stoji iza konzorcijuma Enka-Behtel i jedan je od tri ponuđača sa kojima Ministarstvo saobraćaja pregovara o projektu gradnje autoputa.
Pored konzorcijuma Enka-Behtel, ministar saobraćaja Ivan Brajović, prema nezvaničnim informacijama, pregovara sa kineskom kompanijom za telekomunikacije i infrastrukturu (CCCC internešnal) i Evropskom investicionom bankom.Tara je bio u igri za autoput 2008. godine, prije nego što je raspisan tender za izbor koncesionara, međutim, nije dobio posao zbog bivšeg ministra Andrije Lompara, koji je bio izričit da se poštuju procedure i raspiše tender, kako se ne bi izgubilo povjerenje kod međunarodnih finansijskih institucija.
Brajović je nedavno izjavio da razgovara sa tri ponuđača o realizaciji projekta, ali detalji pregovora se zasad čuvaju od javnosti. Izvjesno je da će prioritetna dionica od Smokovca do Mateševa, duga 44 kilometra, koštati oko 500 miliona eura, shodno studiji predstavljenoj na sastanku predstavnika Ministarstva saobraćaja sa predstavnicima EIB krajem septembra.
Konsultant je u studiji predvidio da se ta dionica gradi od 2014. do 2018. godine.
“Ukoliko Vlada prihvati prijedlog Evropske investicione banke da uđe u proceduru klasičnog tendera, treba očekivati da 2013. godina protekne u kompletiranju projektne dokumentacije“, kazali su iz Ministarstva saobraćaja, prenosi cdm.me.
EIB, sa kojim su vođeni razgovori krajem prošle godine, prema nezvaničnim informacijama, predlaže da se ta dionica gradi najprije kao brza cesta, sa tri trake, odnosno poluautoput, iz kredita koje bi država podigla kod evropskih banaka.
Međutim, ukoliko se Vlada odluči za kineski CCCC, moraće da odustane od modela privatno-javnog partnerstva, na čemu se insistiralo od samog početka zagovaranja ideje o izgradnji autoputa. U tom slučaju, Crna Gora i Kina moraće da sklope međudržavni sporazum, jer kineski ustav ne poznaje kategoriju privatno-javnog partnerstva.
