Njemački dnevnik Zidojče Cajtung opisuje kako je Slovenija došla u vrlo nezavidnu ekonomsku situaciju i tako postala novo krizno žarište EU.
“Mala zemlja na rubu Evrope oduvjek se mnogo trudila da se priključi centru. Na Sloveniju su prvo gledali kao na produžetak Austrije ali sada se Slovenija približava drugom susjedu, Italiji.”
“Dužnička kriza je potpuno pogodila i Sloveniju. Krajem prošle nedjelje agencija Mudiz je ponovno ocijenila bonitet Slovenije, ovaj put on je tek dvije ocjene iznad smeća”, piše Zidojče Cajtung.
Dugovi države su 2007. iznosili 27 odsto BDP-a, a danas su već 48 odsto. Konzervativni premijer Janez Janša nedavno je izjavio da će Slovenija možda morati da traži pomoć EU, poput Grčke i sličnih država. Onda je povukao tu izjavu, ali slovenački mediji spekullišu da će vlada najkasnije na jesen tražiti najmanje 1,3 milijarde evra pomoći od Brisela, iako se iz vlade može samo čuti da je budžet stabilan.
Doduše, to su govorili i Španci samo par dana prije nego su panično zatražili, i dobili, 80 milijardi za spas svojih banaka. Slovenački budžetski deficit je sada iznad šest odsto, a cilj je da dođe ispod tri odsto, pa vlada pokušava provesti mjere štednje, prenose agencije.
Ekonomista Vladimir Gligorov, navodi Zidojče Cajtung, smatra da Janšina vlada u najboljem slučaju deficit može smanjiti na 4,5 odsto i poručuje da bi Slovenija trebalo da zatražiti pomoć MMF-a ili EU. Privredni rast više niko ne očekuje, a kamate na kredite koje Slovenija diže na međunarodnom finansijskom tržištu već su iznad famoznih sedam odsto, što znači da ih je nemoguće vraćati. U takvoj situaciji se kao problem ispostavlja i nekad uspješna politika po kojoj Slovenija nije baš bila otvorena za strane investicije, pa je sada pedeset najvažnijih firmi – od željeznica do banaka – barem dijelom u vlasništvu države, koja i sama stoji jako loše finansijski. (capital.ba)
