Guverneri narodnih banaka širom sveta rado govore o deflaciji, inflaciji, ali ne i o rezervama zlata, koje su glavni deo monetarnih rezervi, koji se ne sastoji od „papira“, odnosno ne može biti umnožavan i ne može mu tako biti umanjivana vrednost.
Što se tiče austrijskih rezervi zlata, javnost nije upućena gde se one tačno nalaze, ni koliko uopšte, fizički, postoje, tvrdi bečki dnevnik „Prese“.
Zvanično je samo poznato da OeNB drži 280 tona zlata sa aktuelnom tržišnom vrednošću od oko 11 milijardi evra, što je oko 60 odsto ukupnih monetarnih rezervi.
Zapadne centralne banke od 2009.nisu prodale nijednu uncu svojih zvaničnih rezervi, dok zemlje poput Rusije, Indije i Kine trenutno kupuju sve što nađu na tržištu.Kinezi čak tu svoju politiku otkupa zlata ne kriju.
„Jedina šansa da se obezbedite od rizika je kupovina zlata“, rekao je kineski guverner Džang Djianhua krajem prošle godine.
Pored Austrijanaca, i Nemci i Švajcarci kriju, dodaje „Prese“, gde se nalaze njihove rezerve zlata. Jedan veći deo zlatnih rezervi je u inostranstvu, dodaje list, ukazujući da se one nalaze pre svega u trezorima u Njujorku, kao i Cirihu, Londonu, centralnim tržištima zlata.
Zbog krize u evrozoni i opšte nesigurnosti u finansijskom sistemu sve su glasniji zahtevi za povratkom zlatnih rezervi u zemlju.
„Rezerve zlata su imovina građana, a njihova imovina bi trebalo da se nalazi u okviru granica zemlje. Živimo u monetarnoj uniji koja nije stabilna, i zbog toga bi trebalo biti obazriv“, rekao je bečki ekonomista Gregor Hohrajter.
Bivši francuski predsednik Šarl de Gol je, još 1960-tih, iz Njujorka vratio francusko zlato u zemlju, jer je smatrao da je neprihvatljivo da rezerve te zemlje budu dostupne jednoj stranoj sili.
izvor: b92.net
