Vršenje pritiska na banke da daju dodatne kredite iz izvora koje nemaju teško da će dovesti do povećanja kredita. Iz ove situacije nema lakog izlaza, ocijenila je za Pobjedu šefica kancelarije Svjetske banke u Crnoj Gori Anabela Abreu.
-Jedini izvori za nove kredite dolaze iz depozita i iz naplate starih kredita, a obim tih sredstava je mnogo manji nego ranije. To je realnost ne samo u Crnoj Gori nego u mnogim zemljama.
– Ali, uz postepeno ubrzavanje ekonomskog rasta i shodno tome opadanje broja kredita koji kasne u otplatama (što se već dešava), kao i rast depozita i veće inostrane prilive, likvidnost i stanje sa kreditima će se popraviti. Osim toga, i neke institucionalne reforme će biti od pomoći, kao što je jačanje prava kreditora i poduzimanje mjera da svi dužnici svoje obaveze plaćaju na vrijeme- objasnila je Abreu.
POBJEDA:“Rat” izmedju privrednika i bankara u Crnoj Gori ne jenjava. Privrednici optužuju bankare da ne daju novac ni za profitabilne projekte i da su se isključivo okrenuli kreditiranju građana, a bankari smatraju da nema dobrih projekata i da zbog toga ne mogu da daju kredite. Gdje je, po Vama, izlaz iz ove pat situacije?
ABREU: Razlog za nizak nivo kreditnih aktivnosti u crnogorskoj ekonomiji danas je ogroman kreditni mjehur koji je prethodio finansijskoj krizi. Taj kreditni bum – sada znamo – bio je neodrživ i morao je da prsne. Mnoge firme i pojedinci zadužili su se daleko više nego što je bilo razborito, a banke su učestvovale u tom bumu zato što su i one tada bile u mogućnosti da povlače sredstva finansiranja iz povoljnih eksternih izvora. Međutim, sada taj proces teče obrnuto.
Eksterno finansiranje banaka je presušilo. Mnogi krediti su postali loši, odnosno ne mogu da se otplate, i banke su morale da izdvajaju dio svojih sredstava za pokriće rizika da ti krediti možda neće nikada biti otplaćeni. Rezultat svega toga je da su bilansi banaka sada opterećeni ogromnim udjelom kredita koji kasne u otplatama i ostalo im je malo sredstava za odobravanje novih kredita.
POBJEDA:Po mnogim procjenama ova godina će biti teška u svijetu, što će se odraziti i na Crnu Goru. Koji je ključni potez koji mora povući Crna Gora da bi koliko toliko spremno dočekala eventualni negativni razvoj događaja?
ABREU: Crna Gora treba da nastavi da radi na poboljšanju efikasnosti javnog sektora i unpaređivanju investicionog ambijenta, uz istovremeno držanje budžeta pod kontrolom i srednjoročno smanjenje javnog duga, te uz sprovođenje široke lepeze institucionalnih reformi. Crna Gora je ostvarila napredak u ovim oblastima, što je i priznato približavanjem Evropskoj uniji i uspješnim okončanjem pregovora o učlanjenju Crne Gore u STO. Pored toga, vlada je mudro bazirala svoj budžet na pretpostavkama umjerenog rasta i pripremila scenario niskog rasta u slučaju da dođe do pogoršanja krize u eurozoni. U tom scenariju će možda morati da se uzmu u obzir budžetske mjere za nepredviđene situacije. Isto tako, biće neophodno da se pažljivo prate osjetljivost i rizici finansijskog sektora.
POBJEDA: Koja od država regiona je u najrizičnijoj ekonomskoj situaciji i zašto?
ABREU: Mislim da su sve zemlje pogođene na neki način. Ali slabe makroekonomske politike i slabi finansijski sektori, visok deficit i javni dug, kao i izloženost prema trgovinskom i finansijskom sektoru evropskih zemalja koje su u izraženim problemima – spadaju u faktore koji povećavaju rizik da se kriza može prenijeti na domaću ekonomiju.
Ograničiti davanje garancija za privatna preduzeća
POBJEDA:Kakav razvoj situacije oko deficita budžeta u Crnoj Gori očekujete u narednom periodu ?
ABREU:Vlada sprovodi fiskalnu konsolidaciju, što je mudro u trenutnim uslovima. Crna Gora treba da nastavi da smanjuje svoj fiskalni deficit i javni dug i da ograniči korišćenje javnih garancija za aktivnosti privatnih preduzeća. To će iziskivati dalje poreske mjere i racionalizaciju javnih rashoda, posebno tekuće potrošnje, kako bi se u budžetu stvorio fiskalni prostor za postepeno povećanje javnih investicija.
izvor: pobjeda.me
