Rubini: Sumrak je u celom svetu

Američki ekonomista Nurijel Rubini ukazao je da bi posledice krize mogle potrajati sve do kraja ove decenije.

Rubini je u intervjuu za američku agenciju Asošijeted pres, na marginama Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom zimovalištu Davos, upozorio da svetskoj ekonomiji predstoje teška vremena i ukazao da bi bez velikih promena u politici stvari mogle da postanu još gore.

Sve dok se evrozona radikalno ne reformiše, a Sjedinjene Američke Države ne povedu ozbiljnu bitku protiv nagomilavanja duga, svetska ekonomija će nastaviti da se spotiče na štetu velikog dela svetskog stanovništva čiji će životni standrad biti pod pritiskom čak i ako budu imali radna mesta, ukazao je Rubini, poznat pod nadimkom “Doktor Katastrofičar” zbog svojih sumornih prognoza koje je dao znatno pre nego što je globalna ekonomska kriza počela pre četiri godine.

Rubini, koji predaje na Sternovoj poslovnoj školi Univerziteta Njujork se, govoreći o ekonomskim izgledima u ovoj godini, saglasio sa najnovijom prognozom Međunarodnog monetarnog fonda da će svetska ekonomija posustati i njen rast u 2012. je projektovao na 3,3 odsto.

Rubini je dao sumornu sliku evrozone u recesiji i tržišta u usponu – Kine, Indije, Brazila i Južnoafričke Republike u usporavanju, delimično kao posledica slabljenja u evrozoni.

“Postoji mnogo izvora nesigurnosti iz evrozone, sa Bliskog istoka, iz činjenice da SAD ne rešavaju sopstvene fiskalne probleme, iz činjenice da je kineski rast neujednačen i neodrživ i da se previše oslanja na izvoz, na investiranje u kapitalna dobra i veliku štednju, a nedovoljno na potrošnju. Globalna ekonomija je stoga veoma krhka”, ocenio je Rubini.

Najveću nesigurnost, prema Rubiniju, predstavlja mogućnost konflikta zapadnih zemalja sa Iranom zbog njegovog nuklearnog programa, što bi moglo da dovede do skoka cena nafte sa sadašnjih oko 100 dolara za barel, na 150 dolara i da izazove globalnu recesiju.

Svi ti činioci, uz rastuću nejednakost između bogatih i siromašnih, “vode ka političkoj i socijalnoj nestabilnosti”, ukazao je Rubini i dodao da stoga “moramo da smanjimo nejednakost, povećamo zapošljavanje, unapredimo obrazovanje” kako bi se povećala konkurentnost na tržištu rada.

Rubini je pozvao na velike izmene u političkim prioritetima.

“Moramo da naše investicije usmerimo sa manje produktivnih oblasti, kao što su finansijski sektor i sektor nekretnina, na produktivnije, poput naših ljudi, ljudskog kapitala, naše strukture, naše tehnologije, inovacija”, predočio je ekonomista.

Rubini je dodao da će usporen rast u razvijenim ekonomijama pre dovesti do “oporavka u obliku slova U, a ne u vidu slova V, kao što je tipično”, što bi moglo da potraje još tri do pet godina zbog visokog duga.

“Kada imate visok dug u javnom i privatnom sektoru, taj bolan proces može trajati i celu deceniju tokom koje ekonomski rast ostaje slab i anemičan sve dok se ne srede finansije i ne investira u oblasti koje nas čine produktivnijim za budućnost”, zaključio je Rubini.

izvor: b92.net

Check Also

Bez građevinske dozvole 44.148 objekata u Crnoj Gori

Podaci iz katastarskih evidencija pokazuju da je u Crnoj Gori 44.178 objekata bez građevinske dozvole, …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *