Prošlo je deset godina od kada je glavni ekonomista “Goldman Saksa” Džim O'Nil upotrebio skraćenicu BRIK. Deceniju kasnije, ekonomije Brazila, Rusije, Indije i Kine porasle su više od četiri puta, a u njima živi polovina čovečanstva.
Iako prognoza ekonomiste “Goldman Saksa” Džim O'Nil, koji je upotrebio skraćenicu BRIK, nije privukla mnogo pažnje, brzo se pokazalo da je bio u pravu. Njihov ekonomski uticaj prati i politički. Četiri države BRIK-a prostiru se na četvrtini svetskog kopna, u njima živi gotovo polovina svetskog stanovništva.
Džim O'Nil je 2001. godine najavio da će one za manje od tri decenije nadmašiti ekonomski najrazvijenije zemlje iz tadašnje Grupe sedam. Ekonomisti danas priznaju da je njegovo istraživanje označilo prekretnicu u analizi rasta svetske ekonomije, a preobražaj G7 u G8, a zatim u G20 i zvanično je priznanje O'Nilovog rada.
Medije je ovih dana zanimalo šta posle deset godina O'Nil kaže za svoje kumče, a on objašnjava da statistički podatak iz 2001. godine, kada je britanska ekonomija imala obim od 1.500 milijardi dolara, a zemlje BRIK-a 3.000 milijardi – dovoljno govori koliko su te četiri zemlje napredovale.
– Posle deset godina, britanska ekonomija porasla je na 2.600 milijardi dolara, a zemalja BRIK-a na 13.000 milijardi! Kada čujete takve statističke podatke, jasno vam je da je smešno govoriti o njima kao o tržištima u usponu, smatra glavni ekonomista Goldman Saksa.
Desetogodišnjica BRIK-a pala je u vreme ekonomske krize, pa su i te zemlje suočene sa izazovima. Iako se nekim ekonomistima čini da je BRIK prošao vrhunac ekonomskog rasta, Džim O'Nil je optimista.
– Sledeće godine će rast bruto domaćeg proizvoda BRIK-a biti jednak celom bruto domaćem proizvodu Italije, a Kina će stvarati po jednu grčku ekonomiju svaka četiri meseca, smatra O'Nil.
Pošto smatra da se izazovi krize uglavnom prelivaju iz evropskih zemalja i Amerike, savetuje Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu da razvijaju domaću potrošnju da bi što manje zavisile od drugih. Treba, kaže, imati u vidu i njihove velike devizne rezerve od 4500 milijardi dolara.
– Kriza u evrozoni je velika šansa za zemlje BRIK-a da u zamenu za svoj novac dobiju veći uticaj u MMF-u, što one smatraju priznanjem na svetskom nivou, smatra Ivan Čakarov, glavni ekonomista kompanije “Renesans Kapital”.
U međuvremenu se BRIK-u pridružila Južna Afrika, najviše iz političkih razloga, da bi u grupi bio zastupljen i afrički kontinent, pošto ekonomski ne može da se meri sa četvorkom.
A Džim O'Nil ima novu prognozu i novi termin – “Sledećih jedanaest”. Reč je o zemljama poput Indonezije, Turske i Meksika od kojih svaka ima razlog da privuče strana ulaganja i pažnju menadžera svetskih investicionih fondova.
izvor: rast.rs
