Banke u Srbiji najveći deo prihoda ostvaruju od kamata i to je možda jedan od razloga zbog kojih su kamate na kredite tako visoke.
Banke odolevaju krizi. Iako im posao ne ide kao u vreme procvata ekonomije, one, u globalu, sasvim lepo žive. To sasvim jasno pokazuju podaci po kojima je dobit pre oporezivanja svih banaka za devet meseci 2011. godine iznosila 25 milijardi dinara, odnosno oko 250 miliona evra, što je nominalno za petinu više nego u istom periodu protekle godine, prenosi Politika.
Godišnji izveštaji o poslovanju banaka i njihovi bilansi pokazuju da banke žive od kamata na zajmove – tačnije od razlike između pasivne i aktivne stope.
Oko 70 odsto prihoda “uberu” od narodski rečeno interesa, a ostatak od naknada i provizija. Ovaj odnos u manjem delu, od banke do banke, može da se razlikuje zavisno od toga da li više zajme građanstvu ili privredi, koliko im je učešće platnog prometa i slično.
Da li su onda, posledično posmatrano, kamate kod nas visoke baš zato što bankama u tako visokom procentu obezbeđuju zaradu? I što one, tek, u manjem delu žive od drugih bankarskih operacija bar u onoj meri kako to čine u razvijenom svetu.
Nebojša Savić s Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju kaže da su kamate na zajmove kod nas visoke i zato što su stope na štednju visoke. Svi bi, kaže, da žive od rente. Od skupih izvora bankarski novac mora da bude skup.
Po njemu, u narednoj godini se može dogoditi da ovaj izvor kredita bude još skuplji, jer će manje biti stranih izvora zaduživanja, pa banke, obezbeđujući izvore finansiranja, mogu da povećaju kamate na domaću štednju.
Što se tiče odgovora na pitanje zašto su strani izvori finansiranja za nas skupi objašnjenje je jednostavno. Kamata je zbir euribora – cene novca na evropskom tržištu i rizika zemlje. Upravo je rizik zemlje naš večni problem, a mi ništa ne činimo da se uticaj tog faktora minimizira. Inflacija je konstantno visoka, politička stabilnost je takva kakva jeste i kada se svi faktori matematički slože nema niske kamate, kaže Savić.
Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom Folksbanke, kaže da realno većinu prihoda u ovom trenutku banke ostvaruju po osnovu prihoda od kamata na svoje plasmane, iako prihodi od kamata ove godine mogu vrlo lako da se pretvore u troškove po osnovu rezervisanja po osnovu loših plasmana ukoliko kredit dospe u kašnjenja koja su kao što znamo veoma značajna u našem bankarskom sistemu.
Međutim, težnja većine banaka je da učešće prihoda od naknada (platni promet, provizije, održavanje računi i slično) po osnovu usluga bude značajnije iz razloga što ti prihodi nisu rizični, ali s druge strane iziskuju operativne troškove i konstantna unapređenja kadrova, softvera, kako bi se održali na zadovoljavajućem nivou, kaže Grujić.
Na pitanje da li bankari mogu da žive od razlike aktivne i pasivne kamate on odgovara:
Ne, obzirom da bi to bi značilo pad ukupnih prihoda od minimum 10-15 odsto pa i više (zavisi od banke do banke), a samim tim i pad profitabilnost koja je kod gotovo svih banaka mnogo niža od ovih cifara.
U Sosijete ženeral banci kažu da, u skladu sa zakonom, banke se bave depozitnim i kreditnim poslovima, deviznim i menjačkim poslovima, poslovima vezanim za hartije od vrednosti, garancijskim poslovima i platnim prometom, kao i drugim poslovima propisanim posebnim zakonima.
Svaki pojedinačni proizvod ili usluga s jedne strane nosi sa sobom prihod u vidu aktivne kamate po plasmanima, naknade od pruženih usluga ili prihoda po tržišnim transakcijama, uključujući i neto kursne razlike, ali s druge strane i rashode po pasivnim kamatama,koje banka plaća na svoje izvore finansiranja, naknade za korišćenje usluge i ostale troškove iz operativnog poslovanja, uključujući plate, zakupnine, komunalije, poreze, takse i drugo, ali i troškove rezervisanja.
Sosijete ženeral banka uvek je vodila mudru poslovnu politiku, u skladu s kojom je u svakom trenutku težila da njeni prihodi budu dobro izbalansirani, da potiču iz različitih poslovnih linija, što je i način da banka bude stabilna na dugi rok, navode u ovoj banci.
izvor: novimagazin.rs
