Ulaganje u sebe ubedljivo je najisplativija investicija, među kojima vodi ulaganje u znanje: Warren Buffet, najpoznatiji svetski investitor, jednom je rekao da „rizik dolazi kada ne znate šta radite“.
Uspešna karijera je danas nezamisliva bez usavršavanja na različitim poljima i poznavanja trendova u poslovnom svetu. Krenulo je od poznavanja stranih jezika i rada na računaru, a sada su nam u ponudi razni seminari i kursevi i slično, koji nam pomažu da savladamo razne veštine, a takođe nam pomažu i da razvijemo postojeća znanja.
Nedvosmisleno, došlo je do pojave velikog broja novih zanimanja, poput poslovnih administratora, sistem administratora, operativnih i strateških menadžera, PR menadžera, a tu su i poslovi prodaje i marketinga proizvoda i usluga, Internet marketinga itd. Svako od ovih polja pružilo je priliku mnogim ljudima da pronađu svoje mesto u poslovnom svetu, ali i stvorilo potrebu za usavršavanjem i učenjem.
Znanje (i sticanje znanja) je postalo neophodno, ali i neizbežno. U kompanijama današnjice se uspeh oslanja na kreativnost i idejni razvoj ljudi koji u njoj rade i samim tim to usavršavanje i učenje mora biti konstantno i opširno, mora obuhvatiti što više polja delatnosti. Novine u razvoju tržišta i poslovanja uopšte usko su povezane sa intelektualnim razvojem i obrazovanjem (a tehnički uslovi su sve dostupniji) tako da je ono sve neophodnije.
Zanimljiv je primer i da je Motorola izračunala da svaki dolar potrošen na obuku doprinese sa oko 30 odsto povećanja produktivnosti u roku od tri godine. Takođe, Motorola je praktikovala obuku kako bi smanjila troškove za više od tri milijarde dolara i povećala profit za 47 odsto (izvor: Tim Lane et al., „Learning to Succeed in Business with Information Technology“, Motorola).
U današnje vreme stručna znanja imaju vek trajanja (taj vek iznosi nekoliko godina i stalno se smanjuje jer se način poslovanja i rada sve brže menja), posle koga se ta znanja modernizuju i menjaju tako da, ukoliko niste u toku sa promenama, vaše postojeće znanje „gubi na vrednosti“ i samim tim postaje nedovoljno.
S obzirom da se učenje mora odvijati kontinuirano što, dakle, nije moguće činiti samo u školi, donesen je zaključak da neformalno obrazovanje (koncept vannastavnog učenja) mora da bude prisutno i u životnom okruženju pojedinca, gde ono i ima najbolji efekat i postaje sve češće i uslov za dobijanje posla.
Komunikacija, liderske veštine, znanje o finansijama i ostala stručna znanja su samo primeri toga šta bi sve bilo poželjno da znate i u kom pravcu da se obrazujete. Kada bismo nabrajali sve, spisak veština bi bio predugačak.
Svako od nas može sa minimalnim naporom, za početak, da sazna koja bi mu znanja bila od koristi i da zatim nešto preduzme i započne učenje. To je neophodno i zbog vašeg ličnog usavršavanja, ali pokazuje i vašu inicijativu i želju za usavršavanjem i napredovanjem.
izvor: profitiraj.rs
