Investicioni strah, prouzrokovan mogućom novom recesijom globalne ekonomije, koji je vladao parketima svetskih berzi prethodne nedelje zakucao je i na vrata domaćeg tržišta akcija donoseći već viđeni scenario trgovanja: oštar pad cena akcija uz veoma nizak promet. Prezentacije rezultata kompanija na Beogradskoj berzi bile su u senci globalnog pesimizma, te je promet tokom prethodnih pet trgovačkih dana iznosio svega 1,86 miliona evra, 54% manje nego pre nedelju dana. Reperni indeks, Belex15, prosečno dnevno slabio je po tačno 1%, da bi trgovanje od petka završio na dvogodišnjem minimumu od 570,84 poena. Tako je od početka godine Belex15 u minusu od 12,42%.
Akcije – Tokom prethodnih pet trgovačkih dana berzom su dominirale akcije iz realnog sektora. Najveća kompanija listirana na berzi, Naftna industrija Srbije (NIIS), upisala je realizaciju od 54,7 miliona dinara uz nedeljni pad kapitalizacije od 11,1%. Cena na zatvaranju od petka pala je 642 dinara, što je najniža vrednost od 17. maja ove godine. Uprkos odličnim poslovnim rezultatima ostvarenim tokom prvog polugodišta 2011. i velikim planovima za budući rast i razvoj, akcijama NIS-a trenutno se trguje uz godišnji prinos od neverovatnih 45,5% (P/E racio 2,2). Najveći prodavac je i dalje švedski investicioni fond East Capital, a kupci Royal Bank of Scotland i investicioni fondovi koji se „kriju“ iza kastodi računa Vojvođanske banke. Zbog i dalje aktuelne priče o preuzimanju, beogradski Imlek (IMLK) zabeležio je dobru realizaciju od 27,1 milion dinara po modusnoj ceni u intervalu od 2.110 do 2.190 dinara. Cena na zatvaranju poslednjeg trgovačkog dana bila je 2.145 dinara što odgovara nedeljnoj korekciji od svega 0,14%. Od početka godine Imlek beleži rast tržišne kapitalizacije od skoro 13%. Zapaženiji promet od 13,8 miliona dinara imao je i beogradski Aerodrom Nikola Tesla (AERO) koji je prethodne sedmice izgubio 4,62% tržišne kapitalizacije. Cena na zatvarnju je bila 454 dinara što predstavlja pad od 29% od dana izlaska Aerodroma na berzu (početka februara ove godine). Veoma nizak promet upisao je najveći regionalni prerađivač soje, bečejski Sojaprotein (SJPT), od 6 miliona dinara i nedeljnu korekciju cene od 5,57%. Najveći državni građevinar, Energoprojekt holding (ENHL), uprkos brojnim višemilionskim ugovorima potpisanim tokom nedelje, imao je promet od svega 660 hiljada dinara praćen padom kapitalizacije od 8,55%.
Iz bankarskog sektora jedino je AIK banka (AIKB) bila među pet najtrgovanijih hartija na berzi. Uz realizaciju od skoro 15 miliona dinara, AIK je oslabio za 4,76% prethodne nedelje, spuštajući se ispod psihološke granice od 2.000 dinara, što je najniža vrednost akcije još od 15. jula 2009. godine. Najveći prodavci AIK-a bili su litvanski fond Finasta i američki investicioni fond Templeton, dok su najveći kupci bili SEE Capital Growth AG i domaća kompanija Utma Commerc. Zapaženiji promet od 3,8 miliona dinara imala je i Privredna banka Beograd (PRBN), dok se prethodne nedelje trgovalo i akcijama Agrobanke (AGBN) koje su oslabile 1,66% uz promet od 4,8 miliona dinara. Uprkos dobrim rezultatima za prvih osam meseci, akcijama Komercijalne banke (KMBN) gotovo da se nije ni trgovalo. Tržišna kapitalizacije ove bankarske ustanove prethodne nedelje opala je za 1,41%.
Obveznice stare devizne štednje – Veoma slab promet zabeležen je i na obveznicama stare devizne štednje (109 hiljada evra), a najtrgovanja bila je serija koja dospeva 2016. godine. Iako je zabeležen pad cena akcija zbog velikog straha od novog talasa krize, prinosi na obveznice Republike Srbije imali su uzlazni trend (5,31-6,05%). Kako prenose domaći mediji, nakon dogovora predstavnika Ministarstva finansija sa stranim investitorima u sredu, Srbija je na međunarodnom tržištu kapitala prodala desetogodišnje obveznice nominovane u dolarima u vrednosti od 1 milijarde dolara, sa kuponskom kamatnom stopom od 7,25 procenata. Nije navedeno koja je tačna namena prikupljenih sredstava, ali se pretpostavlja da je u pitanju finansiranje budžeta.
Trezorski zapisi – Prethodne nedelje održane su dve aukcije trezorskih zapisa. Na aukciji koja je održana u utorak, prodate su trogodišnje državne note ukupne nominalne vrednosti 1,9 milijardi dinara (19,94 odsto obima aukcije), po stopi prinosa do dospeća od 14,89 odsto na godišnjem nivou, koji na naplatu dospevaju 1. aprila 2014. godine. Ovo je bilo reotvaranje emisije od 30. marta, gde je ukupna vrednost emisije bila 20 milijardi dinara, po kuponskoj stopi od 10 odsto sa polugodišnjom isplatom kupona. Na aukciji šestomesečnih državnih zapisa, u četvrtak, prodata je celokupna emisija zapisa od 4 milijarde dinara, po stopi prinosa od 11,9 odsto na godišnjem nivou.
izvor: sinteza.net
