Vlada je novim zakonom o administrativnim taksama predložila smanjenje 72 takse, odnosno ukinula 49, što će predstavljati uštedu za obveznike plaćanja od oko dva miliona eura na godišnjem nivou, saopštio je ministar finansija, Darko Radunović.
On je u Skupštini, obrazlažući Predlog zakona o administrativnim taksama, kazao da je predloženo smanjenje 72 takse, 11 odsto od ukupnog broja, a ukinuto 49, sedam odsto ukupnih.
„Taj iznos istovremeno predstavlja smanjenje fiskalnih prihoda za budžet“, rekao je Radunović.
On je naveo da su u primjeni zakona do sada poseban problem predstavljale visoke administrativne takse i njihov veliki broj od 659.
„Adminsitrativne procedure kroz koje prolaze kompanije i takse i naknade koje opterećuju privredu i građane, iziskuju posebnu pažnju. Njihovo ukidanje i pojednstavljenje treba da rezultira stimulisanjem povoljnijih prilika i manjim troškovima za građane“, dodao je Radunović.
Prema njegovim riječima, Vlada se orpedijelila za sprovođenje aktivnosti na uspostavljanju novog regulatornog okvira kreiranjem zakona o administrativnim taksama.
„U nastojanju da smanjimo opterećenja na lokalnom i državom nivou očekivano je da će ona imati za rezultat i smanjenja naših prihoda“, kazao je Radunović.
On je naveo da je bilo neophodno preispitati opavdanost postojanja svake administrativne takse.
„Smatrali smo da je bilo neophodno razmotriti mogućnost ukidanja pojedinih administrativnih taksi, kao i smanjenja njihovog broja objedinjavanjem”, rekao je Radunović.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, smatra da činjenica da postoji 659 taksi govori sama za sebe.
„Moderna Vlada mora da ide u susret privredi. Sve ono što radimo za privredu i mala i srednja preduzeća, bez obzira na trenutne negativne efekte na budžet, u dugom roku će donijeti boljitak“, saopštio je Sekulić.
On je ocijenio da je dobro što Vlada ima sluha za probleme malih i srednjih preduzeća.
Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, rekao je da preldoženi zakon ide u pravcu finansijskog rastrterećenja građana i malog i srednjeg biznisa.
„Mislim da je bilo pravo vrijeme da se donese zakon koji ima za cilj ukidanje nekih taksi, smanjenje postojećih, ali i njihovo objedinjavanje“, dodao je Mugoša.
On je ocijenio da je dobro što zakon nije urađen na prečac, već je posljedica studioznog pristupa.
Skupština je danas završila i raspravu o Predlogu izmjena i dopuna zakona o lukama, kojim se prvi put uvodi pojam gradska luka, koja će se prvenstveno koristiti za porebe komunalnih vezova.
Ministar saobraćaja i pomorstva, Osman Nurković, kazao je da će se osim toga, značajan dio kapaciteta gradskih luka korstiti i u komercijalne svrhe.
„Intenzivni razvoj nautičkog turizma u Crnoj Gori u značajnij mjeri je prevazišao odredbe važećeg zakona i njegove posljednje izmjene i dopune iz juna 2013. godine“, dodao je Nurković.
On je rekao da je sve učestalija posjeta brodova na kružnim putovanjima i da su sagrađene nove luke i marine.
„Novonastale marine i one koje to treba da postanu razlikuju se od dosadašnji marina, koje su se koristile za potrebe lokalnog stanovništa“, rekao je Nurković.
Poslanik Liberalne partije (LP), Andrija Popović, saopštio je da je u Crnoj Gori „procvjetao“ nautički turizam i da se iz godine u godinu povećava broj plovnih objekata koji državu vide kao matičnu luku.
On je pitao da li kotorska infrastruktura može u ovoj godini prihvatiti 520 predviđenih kruzera.
„To su grdosije, hoteli koji nose od tri do sedam hiljada osoba. Problem predstavlja i bezbjednost i sigurnost kotorske luke. Više puta smo bili na ivici teškog incidenta u kotorskoj luci, što bi bio kraj nautičkog turizma u Boki Kotorskoj“, upozorio je Popović.
Poslanik koalicije Albanci odlučno, Genci Nimanbegu, smatra da zakon neće biti prmjenjiv u Ulcinju.
„Raduje me da ste uveli pojam gradske luke, ali ne vidim koja je uloga lokalne samouprave u tom dijelu. Da li će lokalna samouprava dati bilo kakvu saglasnost na cjenovnu politiku“, pitao je Nimanbegu.
Sekulić je rekao da Ulcinj mora da dobije luku, kako bi proširio turistuičke kapacitete.
„To mora doći zajedno sa investicijama u turizmu, jer nije lako ni jednostavno raditi marine. Da li je moglo brže i drugačije u prethodnom periodu, jeste, ali moramo stvari rješavati onako kako dolaze na dnevni red“, naveo je Sekulić.
Nurković je odgovorio da je more jedan ogroman potencijal Crne Gore, ali nedovoljno iskorišćen.
„Ovim izmjenama ćemo neke od barijera otkloniti, ali ostaje dobar dio toga koji treba unaprijediti. U ovoj godini smo planirali donošenje tri nova zakona i strategiju o pomorskoj privredi i kada to počnemo da primjenjujemo značajno ćemo unaprijediti valorizaciju obale i mora“, zaključio je Nurković.
Portal Analitika
