Italija je u recesiji, dug im je preko 400 milijardi

Od trgovačkih centara u Londonu do skupa evropskih lidera u Briselu, samo jedno pitanje izaziva finansijsku zebnju kao ništa drugo, a to je – italijanski dug.

Najopasnija javna pozajmica u Evropi – oko milijardu i po eura koncentrisana je na bilanse banaka u Rimu i Milanu. Međutim, situacija bi mogla da zahvati zajmodavce u Frankfurtu, Parizu i Madridu, jer glavne evropske banke drže više od 425 milijardi eura suverenog i privatnog italijanskog duga, rezultati su Blumbergove analize.

U decembru prošle godine italijanska industrijska proizvodnja zabeležila je pad od 0,8 odsto u odnosu na prethodni mjesec, a 5,5 odsto u odnosu na decembar 2017, objavio je tamošnji državni zavod za statistiku (ISTAT). Među delatnostima s najvećim padom proizvodnje, prema ISTAT-u, su i tekstilna te industrija kože i obuće, koje su potonule za 11 odsto.

Uoči izvještaja ISTAT-a, Evropska komisija izašla je s procjenom da će Italija imati najmanji privredni rast među članicama EU, od 0,2 odsto, i značajno manji od proektovanih 1,2 odsto na kojem su temeljene prošlogodišnje javne finansije Italije i pripadajuće privredne .

Iako je italijanska ekonomija pala u recesiju u četvrtom kvartalu, tržišta su za sad mirna. Međutim, pad budžeta u jesen pokazao je kako se to za čas može promijeniti. A ako se tržište okrene ka jugu, niko ne može pouzdano znati kada će doći do prekretnice.

Francuske banke su prve na udaru ako prodaja u Italiji počne da utiče na ekonomiju i širi se kroz evropski finansijski sistem. Dvije najveće banke Francuskoj posjeduju maloprodajne jedinice u Italiji.

Populistička vlada skona sukobima i konstantnim nesuglasicama sa Evropskom unijom je ono što trenutnu situaciju čini opasnom. Potrebno je prodati više od 400 milijardi eura godišnje kako bi održali misiju na putu, što prisiljava domaće banke da kupuju još više dugova.

Veza između slabe ekonomije i slabih banaka, od kojih su mnoge još ranjive uprkos što tri godine uzastopno usepijevaju da smanje loše kredite, fenomenološki se naziva “doom loop”.

Kriza vlade mogla bi da spusti bankarski sistem ili bi bankarska kriza mogla da upropasti vladu. Već sedam zajmodavaca je tražilo spasavanje u protekle tri godine, a možda nisu posljednji. Mehanizmi spasavanja u Evropi bili su zajednički tokom posljednje dužničke krize, a njemačka kancelarka Angela Merkel održavala je fiskalne “sokolove” dok je predsjednik Evropske centralne banke Mario Dragi potopio tržište likvidnošću.

Ali Dragi će ove godine biti zamijenjen na čelu Centralne Banke, a moć Angele Merkel je u opadanju. Što je još gore, potrebe Italije za finansiranjem iscrpjele bi postojeće kapacitete sredstava za spasavanje Evropskog mehanizma za stabilnost, ili 410 milijardi eura, za samo godinu dana.

To bi ostavilo sljedeću generaciju evropskih lidera da ponovo procijeni troškove održavanja monetarne unije.

(Blic)

Check Also

Građani se najčešće žale na račune za struju i vodu, pokvarene telefone, lažne cijene…

Centru za zaštitu potrošača CEZAP godišnje se obrati oko 2.500 potrašača, koji se najviše žale …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *