Projekat 1000+: Vlada pregovara sa bankama o dodatnim sredstvima

U projektu Hiljadu plus stanova bi od ukupno dostavljenih 725 aplikacija građana, trebalo da bude dodijeljeno između 400 i 500 vaučera, dok za one koji budu ispod liste Vlada pregovara sa bankama o obezbijeđivanju dodatnih sredstava pod istim uslovima.Direktor Direktorata za budžet u Ministarstvu finansija Dragan Darmanović rekao je da taj resor zajedno sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma pregovara sa Bankom za razvoj Savjeta Evrope CEB i komercijalnim bankama o obezbijeđivanju kreditnih aranžmana po istim uslovima za sve aplikante koji ne prođu regularni krug izbora.

Na taj način bi pokušali da svim građanima koji su učesnici projekta i koji zadovoljavaju potrebne uslove, omogućimo da dobiju kreditne aranžmane“, kazao je Darmanović.

On je dodao da će građanima biti dodijeljeni vaučeri sa kojima će poći kod građevinskih firmi i sklopiti predugovore.

Od samih građana i od toga koje stanove izaberu zavisiće da li će se odobravati taj dodatni dio sredstva ili ne. Mi još nemamo popis stanova koji su građani izabrali“, saopštio je Darmanović.

Građani su u periodu od 21. marta do 21. aprila, koliko je bio otvoren javni poziv, dostavili ukupno 731 aplikaciju za dugoročni stambeni kredit. Nakon toga su dva aplikanta povukla prijavu, dok su četiri aplicirala u drugim bankama zbog negativne kreditne sposobnosti u prvobitnim bankama.

Projektni odbor će zbog toga razmatrati 725 aplikacija iz četiri opštine, od čega u Podgorici 667, Nikšiću 49, Bijelom Polju osam i Pljevljima jednu.

Projektni odbor bi i u prvoj polovini maja trebalo da objavi konačnu listu dobitnika stambenog kredita, a prva grupa vaučera biće dodijeljena prioritetnim ciljnim grupama polovinom narednog mjeseca.

Direktor Direktorata za razvoj stanovanja i predsjednik Projektnog odbora Marko Čanović rekao je da se na osnovu procijenjene kreditne sposobnosti građana, koja je trenutno maksimalna, očekuje da će od 400 do 500 vaučera biti dodijeljeno u ovom prvom krugu, za koliko i postoji mogućnost finansiranja.

Banke su trenutno procijenile maksimalnu kreditnu sposobnost svakog klijenta i na osnovu toga mi ćemo podijeliti vaučere u prvom krugu onim osobama koje zadovoljavau kritetrijume. Nakon te prve podjele vaučera neki broj ljudi će otpasti, neki neće naći stan koji im odgovara, jedan broj će odustati i na osnovu toga će oni sa liste čekanja ući u priču i dobiti vaučer sa rokom da ga realizuju“, objasnio je Čanović.

On je rekao da u Projektnom odboru još nijesu sigurni da li će nedostajati sredstva za realizaciju projekta.

Imamo ukupno sa bankama 20 miliona eura obezbijeđenih za subvencije koje su vezane za relaizaciju projekta. Ukoliko bude postojala potreba mi smo već preliminarno započeli razgovore za CEB-om. Razgovarali smo i sa bankama da pod istim uslovima pokušaju da kreditiraju onaj broj građana koji će ostati ispod liste nakon sprovedenog prvog i drugog kruga. Pokušavamo da kroz te komunikacije obezbijedimo dodatna sredstava u ovoj ili početkom naredne godine“, rekao je Čanović.

On je kazao da će u Projektnom odboru učiniti sve da svaki aplikant koji uspunjava uslove dobije šansu da realizuje kredit i riješi stambeno pitanje.

U prošlom projektu smo imali oko 800 aplikacija koje su prošle sve kriterijume, dok je 433 realizovalo ugovor o kupoprodaji“, dodao je Čanović.

Kada je u pitanju grejs period, on je podsjetio da su to banke ponudile i da je to jedna od prednosti projekta.

Koliko sam ja upoznat to će zavisiti od slučaja do slučaja i od kreditne sposobnosti samog klijenta. U toku trajanja grejs perioda građani će plaćati samo kamatu, a ne glavnicu i u tom dijelu će biti relaksirani“, kazao je Čanović.

Na pitanje koliko će od 725 aplikanata podići dodatne kredite za učešće u dobijanju stambenog, on je odgovorio da još nemaju te podatke, ali da će se to znati nakon finalne procjene kreditne sposobnosti svakog pojedinačnog klijenta.

Imamo kriterujum koji je vezan za projekat, a to je da se ukupno zaduženje može odnositi na 40 odsto kumulativnih primanja domaćinstava. Banke su sada odredile taj maksimalni nivo odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta do kojeg oni mogu dići kredit“, saopštio je Čanović.

On je na pitanje da prokomentariše spekulacije da su građevinari već sastavili spisak onih koji će dobiti stanove, odgovorio da nezadovoljan može biti samo onaj koji traži protekciju i pokušava da provuče papire koji nijesu u skladu sa javnim pozivom.

Sve radimo transparentno, svaki predmet je objavljen pod šifrom na sajtu, tako da nema nikakvih malverzacija vezano za vrijeme prijave koji je jedan od kriterijuma. Kada je u pitanju rezervacija stanova tu smo preventivno djelovali i spriječili eventualnu rezervaciju stanova“, kazao je Čanović.

On je dodao da će prvo prioritetne ciljene grupe dobiti vaučer, a nakon toga i ostali.

Projektni odbor raspoređuje podnijete zahtjeve ciljnim grupama, odnosno 40 odsto korisnicima čiji je član porodičnog domaćinstva zaposlen u javnom sektoru, 30 odsto bračnim supružnicima kod kojih oba imaju do 35 godina starosti i 30 odsto ostalim korisnicima do konačne potošnje sredstava obezbijeđenih projektom.

Nezavisno od te podjele, prioritet, bez obzira na vrijeme podnošenja zahtjeva, imaju samohrani roditelji, odnosno staratelji, osoba sa invaliditetom, porodična domaćinstva čiji je član osoba sa invaliditetom, porodična domaćinstva sa djecom sa smetnjama u razvoju, mladi koji su bili djeca bez roditeljskog staranja i žrtve nasilja u porodici.

Na pitanje zašto je odlučeno da se oko 40 odsto odnosi na zaposlene u javnom sektoru, iako većina budžetskih jedinica odnosno javnih službi već ima fondove za rješavanje stambenih pitanja svojih zaposlenih, Čanović je rekao da su ciljne grupe usklađivane sa CEB-om.

Smatrali smo da se u nedovoljnoj mjeri rješavaju stambena pitanja u javnom sektoru“, kazao je Čanović.

On je dodao da Crnogorski fond za solidarnu stambenu izgradnju CFSSI kroz projekat Solidarnosti ne rješava samo stambena pitanja ljudi u javnom sektoru, već svih onih ulagača od kojih je najveći dio iz privatnog sektora.

Vlada jeste suvlasnik Fonda, ali ne participira u njegovim aktivnostima sa finansijskim sredstvima“, objasnio je Čanović.

On je dodao da je trenutno u izgradnji 685 stanova.

Čanović je rekao i da su banke snizile kamatne stope na dugoročne stambene kredite, što smatra rezultatom projekta Hiljadu plus.

Fiksne kamate na stambene kredite stope, kada smo započeli projekat, su se kretale od 5,99 odsto do devet odsto. Nakon realizacije projekta dolazi do pada kamatnih stopa“, kazao je Čanović.

On je naveo da je od 725 porodičnih domaćinstava koji su dostavili aplikacije, u 464 njih bar jedan član zaposlen u javnom sektoru, dok kod 261 domaćinstva članovi nijesu zaposleni u javnom sektoru.

U projektu je učestvovalo sedam banaka i to Crnogorska komercijalna banka CKB, Erste, NLB, Prva, Societe Generale Montenegro, Lovćen i Komercijalna banka Budva.

Čanović je rekao da je najviše aplikacija dostavljeno Societe Generale banci Montenegro, 233, NLB 190, CKB 151, Erste 69, Prvoj 46, Lovćen 38 i Komercijalnoj banci Budva četiri

Za stambeni kredit je apliciralo 236 jednočlanih domaćinstava, 158 dvočlanih, 182 tročlana, 124 četvoročlana, 22 petočlana i tri šestočlana“, precizirao je Čanović.

Kada su u pitanju prioritetne ciljne grupe, stiglo je 67 aplikacija, od čega se većina odnosi na samohrane roditelje.

Građani su u obavezi da u roku od 60 dana od dobijanja vaučera potpišu predugovor sa građevinkom kompanijom, odnosni ugovor o kreditu sa bankom u roku od dodatnih 30 dana.

Ukoliko to ne urade u predviđenom roku, biće isključeni sa liste, a njihovo mjesto će zauzeti oni građani koji se nalaze na listi čekanja.

Direktorica Procon-a, jedinice koja je zadužena za implementaciju projekta Sanja Mugoša kazala je da je najveći broj aplikanata iz centralnog regiona, 722, a slijedi sjeverni sa devet aplikanata.

Najviše aplikacija stiglo je prve sedmice 532, druge 69, treće 37, četvrte 45 i pete 48“, precizirala je Mugoša.

U projektu učestvuje 16 građevinskih kompanija sa ukupno 753 stana.

Projekat je vrijedan 20 miliona eura, od čega polovinu obezbjeđuje država sredstvima zajma kod CEB, a 45 odsto iznosa pozvane komercijalne banke. Građani će sopstvenim učešćem obezbijediti pet odsto iznosa.

Check Also

Članice EU će biti prisiljene da otkriju prave vlasnike kompanija

Prevod i obrada: Bankar.me Kompanije širom Evrope će biti prisiljene da otkriju svoje prave vlasnike …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *