Crna Gora može tražiti povećanje jednokratne naknade za davanje aerodroma pod koncesiju jedino naosnovu inflacije i povećanja cijena. Razvoj usluga aerodroma u proteklom periodu nijesu opravdanje za rast naknade, ocijenio je u razgovoru za “Dan” predsjednik Udruženja francusko-crnogorskih kompanija Rajko Uskoković, koji je nekada bio i direktor Montenegroerlajnza (MA) u Parizu.
On je ovu procjenu iznio nakon što je Vlada saopštila da aerodrome neće dati za naknadu od 100 miliona i 200 miliona investicija, što su bili uslovi za davanje koncesije krajem 2019. i početkom 2020. godine.
“Ne bih rekao da smo radom i potezima doprinijeli da budemo atraktivniji nego prije četiri godine. Naprotiv, izgubili smo stotine hiljada putnika iz Rusije, Ukrajine i Bjelorusije, kao i veliki broj letova s tog tržišta. To se naročito odnosi na aerodrom u Tivtu, koji je lani dostigao svega 50 odsto prometa iz rekordne 2019. godine. Primjera radi, Priština je lani imala 600.000 putnika više od rekordne 2019. godine, ali je aerodrom u Prištini u koncesiji i operator iz godine u godine poboljšavausluge iuvodi nove destinacije. Osim toga, u odnosu na period kada je tender raspisan, crnogorski nacionalni avio-prevoznik je izgubio više stotina hiljada putnika (oko 300.000) i više stotina letova. Dakle, nijesmou situaciji da kažemo povećaćemo koncesionu naknadu j er smo u međuvremenu povećali promet na aerodromima. Naravno, kovid-19 i ratna zbivanja u Ukrajini su viša sila i nijesmo mogli uticati na njih ni kao zemlja ni kao preduzeće koje upravlja aerodromima, ali utisak je, a to pokazuje i statistika, Da su se regionalni aerodromi brže i uspješnije oporavili od nas”, rekao je Uskoković.
Istakao je da konkurencija u regionu ne miruje i da se preko aerodroma u Beogradu i Tirani preveze preko 12 miliona putnika godišnje.
“Nažalost, dosta veliki procenat putnika iz Crne Gore koristi oba ova aerodroma iz više razloga, a to su veći broj destinacija i veća ponuda kapaciteta na njima. Oba ova aerodroma su u koncesionim ugovorima i države, osim fiksnih prihoda, imaju i veliku indirektnu korist u marketinškom i investicionom aspektu. Samim tim, i reputacija ovih država se poboljšava jer se veliki broj putnika odlučuje da koristi usluge vazdušnih luka. Ovakav napredak daje za pravo državama da ukoliko budu produžavali koncesije povećaju i sume koje će budući zainteresovani zakupci ponuditi. A kakvo mi imamo opravdanje da tražimo više novca za aerodrom u Tivtu, koji je u odnosu na 2019. izgubio 700.000 putnika? Ekonomski ne postoji termin koji to može da obrazloži”, istakao je Uskoković.
Prema njegovim riječima, presudan faktor prilikom odluke Vlade o koncesionaru treba da bude renome i razvojni plan, jer Crna Gora više nema pravo na eksperimente na mnogim poljima, a aerodromi su jedno od najvažnijih.
On smatra da je najava Vlade da će konačno, nakon tri godine, doni jeti odluku o tenderu za davanje aerodroma pod koncesiju pozitivna stvar.
“Vrijeme od raspisivanja tendera do danas je svakako dugo, jer su prošle skoro četiri godine, a stvari se nisu pomjerile od starta. U međuvremenu smo imali brojne turbulentne sezone koje su na oba aerodroma donijele manji broj i putnika i aviona nego što ih je bilo 2019. godine. Nažalost, politička nestabilnost je uticala da se odluka ne donese i došli smo u situaci ju da smo počeli ozbiljno da zaostajemo za regionom u prometu na aerodromima rekao je Uskoković.
Istakao je da mogućnost davanja pod koncesiju je dnog od aerodroma, u Podgorici ili Tivtu, može imati pozitivnu i negativnu stranu.
– Pozitivna je što ćemo na malom prostoru imati zdravu konkurenciju i to će biti magnet za avio-kompanije, a putnici će imati poboljšani servis kao posljedicu takmičenja. Negativan aspekt će biti što usljed prirodnih ograničenja aerodrom Tivat neće biti atraktivan za koncesionare i država neće moći da dobije naknadu koju očekuje. Bolja je opcija da oba aerodroma idu pod koncesiju, a da država novac od koncesije ulaže u razvoj projekata koji daju podršku razvoju avio-in dustrije i naravno turizmu”, zaključio je Uskoković.
Francuzi spremni za novu rundu pregovora
Prije tri godine u najuži krug za koncesiokare ušle su tri kompanije, odnosno konzorcijuma. U međuvremenu su, u oktobru 2021. godine, predstavnici tadašnje vlada imali sastanak s njima, na kojem su čuli njihove planove za razvoj aerodroma, a sada je najavljena i mogućnost pregovora sa tri ponuđača kako bi se pokušala ispregovarati bolja cijena za aerodrome.
Uskoković je kazao da je konzorcijum Aeroport de Pari (ADP) i TAV tada potvrdio da je spreman da plati traženu sumu i da je spreman da pregovara o novim uslovima.
“Mislim da ADP-TAV spreman dočekuje poziv na novu rundu razgovora.Ovaj konzorcijum non-stop ulaže u razvoj, a odluka da preuzmu aerodrom u Almati u Kazahstanu tokom pandemije je sigurno dobar znak da se ova kompanija na svjetskoj mapi pozicionira vrlo visoko”, rekao je Uskoković.
Osim njih, u najužem krugu su bili Inčon airports i Korporasion Amerika airports.
Dan
