MMF: Korporativni problemi s finansijama postaju sistemski ekonomski rizik

Korporativni dug u razvijenim ekonomijama i ekonomijama u razvoju porastao je za više od 12 biliona dolara tokom pandemije, jer su se kompanije zaduživale kako bi ojačale svoju likvidnost i preživjele ekonomski šok. Ali nagli porast kamatnih stopa i skuplje servisiranje duga opterećuju finansije firmi, čak i dok se udio duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjuje.

Ovo nagomilavanje rizika u korporativnom sektoru i udvostručavanje troškova finansiranja čak i za najsigurnije emitente mogli bi da predstavljaju ozbiljne probleme za mnoge ekonomije i njihove finansijske sisteme. Novi model mašinskog učenja koji je razvio osoblje MMF-a predviđa vjerovatnoću prelivanja korporativnih problema u sistemski ekonomski rizik, na osnovu kriza u 55 naprednih i ekonomija u razvoju u periodu od 1995. godine do danas.

Oni su indentifikovali oko 50 indikatora – od odnosa duga preduzeća do kreditne ekspanzije i precijenjene imovine – koji bi mogli da „predvide“ buduće krize i ujedno kreiraju model.

Kao što pokazuje grafikon, broj zemalja sa srednjim ili visokim rizikom od prelivanja od neplaćanja korporativnog duga i drugih oblika problema kompanija naglo se povećao prošle godine zbog strožih globalnih uslova finansiranja. Ovo je preokrenulo pad rizika uočen 2021. godine, kada su se kreatori politike utrkivali da gotovinom podrže pogođene kompanije i otplate im dugove.

Čak 38 ekonomija koje prati MMF-ov model ranog upozoravanja je pod srednjim rizikom, a sedam ekonomija – uglavnom iz Evrope i Azije – je pod visokim rizikom od sistemskih korporativnih problema. Više zemalja je pod visokim rizikom nego prije pandemije. Štoviše, udio velikih ekonomija u ovoj kategoriji se povećao, pri čemu su zemlje visokog rizika činile 21 odsto svjetskog BDP-a u trećem kvartalu 2022. godine, u odnosu na samo jedan odsto na kraju 2019. godine. Za samo devet ekonomija se smatra da imaju nizak rizik.

Nakon naglog porasta tokom 2020. i 2021, emisije međunarodnih sredstava za zaduživanje od strane nefinansijskih kompanija pale su za još 136 milijardi dolara u prvih pet mjeseci 2022. godine, jer su firme smatrale da je pristup finansijama skuplji – pokazuju podaci Banke za međunarodna poravnanja.

„Dalje pooštravanje globalnih finansijskih uslova povećalo bi rizike sa kojima se suočavaju i napredne ekonomije i ekonomije u razvoju. Prelivanje korporativnih problema moglo bi da uključuje sporiji ekonomski rast, veću nezaposlenost, pritisak na ugrožena domaćinstva, promjenjive cijene imovine i porast nenaplativih kredita u finansijskim institucijama. Situaciju bi mogli da pogoršaju i drugi faktori, kao što je aprecijacija dolara, što bi doprinijelo pritiscima s kojima se suočavaju mnoge ekonomije u razvoju“, preciziraju analitičari MMF-a

Vrijeme je za akciju

Šta vlade mogu da učine?

Prvo, zemlje u kojima kompanije propadaju – ili će propadati – moraju da izgrade efikasne sisteme za nesolventne i olakšaju tržišno vođeno restrukturiranje teško zaduženih firmi kako bi obuzdale sistemske rizike. Pripremljenost zemalja u kriznim situacijama i okviri za rješavanje nesolventnosti su od velike važnosti i trebalo bi da budu poebno ojačani u ekonomijama u razvoju.

Drugo, zemlje bi trebalo da nastave da koriste makro i mikroprudencijalne politike koje ciljaju na visokorizične sektore i zajmoprimce. Kako bi ograničile mogućnost prelivanja krize na finansijski sektor, zemlje bi za banke i druge finansijske institucije trebalo da koriste makroprudencijalnu politiku koja je na strani kreditora. Na primjer, poboljšanjem transparentnosti imovine i obaveza zajmodavaca, uzdržavanjem od daljeg kreditiranja firmi koje ne mogu da plate postojeće dugove, jačanjem kapitalnih rezervi i sprovođenjem sveobuhvatnih stres-testova.

u/Bankar

Check Also

Dodik: Imamo uvjeravanja da je Kina odlučila da prihvati obveznice RS

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je sinoć da raspolaže uvjeravanjima da je Kina odlučila …

Leave a Reply

Your email address will not be published.