Aleksandar Damjanović, ministar finansija: Bankarski sektor treba da bude u punoj funkciji naše privrede, što sada nije slučaj

Ni trenutno, kada imamo rekordnu likvidnost u bankarskom sektoru, nismo zadovoljni postojećom kreditnom podrškom i zadatak nam je da stvorimo mehanizme koji bi omogućili da bankarski sektor bude u punoj funkciji naše privrede, što sada nije slučaj, kazao je u intervjuu za portal Bankar ministar finansija mr Aleksandar Damjanović.

On je potvrdio da postoji realna mogućnost da Investiciono-razvojni fond ove godine bude transformisan u Crnogorsku razvojnu banku, „što će biti snažan inpuls jačanja kreditne podrške crnogorskim kompanijama, kako državnim, tako i privatnim“.

„Sopstvena valuta bi dala širi manevarski prostor za monetarne mehanizme, čime bi se moglo ograničeno uticati na ublažavanje eksternih šokova. Ali bolje je ‘rizikovati’ sa eurom kao valutom, nego što bi to bio slučaj sa sopstvenom“, dodao je naš sagovornik.

S obzirom na to da 40 odsto stranih direktnih investicija čine ulaganja u nekretine, ministar skreće pažnju da bi primarni cilj u narednom periodu trebalo da budu projekti iz oblasti energetike, infrastrukture, te izvozni kapaciteti.

„Opreznost, realno planiranje, saradnja unutar sistema temelji su održivih finansija narednih godina. Konzervativna politika javnih finansija ostavlja najmanje prostora sa raznorazne eksperimente koji su ugrozili vitalne sisteme naše države u nedavnoj prošlosti, a što je sadašnja Vlada mukotrpnim radom uspjela da stabilizuje“, zaključio je Damjanović.

***

Da li smatrate da je moguće da Crna Gora dostigne predviđeni nivo bruto domaćeg (BDP) proizvoda za 2022. godinu od 5,7 milijardi (745 miliona više nego 2021), s obzirom na to da je do kraja trećeg kvartala BDP procijenjen na 4,25 milijardi eura? Zbog čega?

Crnogorska ekonomija u 2022. godini, uprkos nepovoljnim geopolitičkim i globalnim ekonomskim kretanjima, bilježi povoljne trendove u ostvarenom privrednom rastu i kratkoročnim pokazateljima.

Makroekonomski rizici su u tekućoj godini privremeno ublaženi, o čemu govori i podatak o realnom rastu BDP-a koji je za prva tri kvartala 2022. iznosio 7,1%, što je u skladu sa projekcijama Vlade. Posmatrajući nominalni rast, on je u istom periodu iznosio 17,6%, što je iznad projektovanih 15%, pri čemu je u prva tri kvartala 2022, nivo ostvarenog BDP-a veći za preko 635 miliona u odnosu na isti period 2021.

Glavni pokretači rasta u 2022. godini su snažni prihodi u turističkom sektoru i rekordan izvoz roba, dominantno vođen izvozom električne energije i metalskog sektora, kao i rast privatne potrošnje.

Zbog visoke inflacije vrlo je vjerovatno da će ostvareni nivo BDP-a biti blizu projektovanog ili čak nešto iznad, dok će realni privredni rast donekle biti ograničen i moguće niži od planiranog, iako će – imajući u vidu snažne eksterne šokove – i dalje biti izuzetno visok.

Na koliko su procijenjeni prihodi budžeta za 2022. godinu? Koliko je tome doprinijela inflacija izazvana, prije svega, rastom plata sa programom Evropa sad, a zatim uvezenom inflacijom?

Prihodi budžeta u 2022. godini, shodno rebalansu, planirani su u iznosu od oko 1,9 milijardu evra ili 36% BDP-a i na ukupnom nivou, zadržan je isti iznos kao inicijalno planirani prihodi iz Zakona o budžetu za 2022. godinu, dok je struktura po različitim kategorijama u značajnoj mjeri izmjenjena, shodno ekonomskim dešavanjima zabilježenim u toku godine.

Najznačajnija odstupanja u odnosu na prvobitni plan bilježe se kod: PDV-a koji je veći za 11% – usljed efekata uvećane potrošnje i inflacije, kao i značajnog porasta uvoza i uspješne implementacije elektronske fiskalizacije poreskih registar kasa; poreza i doprinosa na zarade koji su manji za 8,4% – kao rezultat nerealizovanih efekata po osnovu oporezivanja neprijavljenih prihoda, ali i izmjena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, akciza koje su manje za 3,7% kao i kategorija naknada koja je niža za 12 miliona eura kao posljedica nedonošenja novog zakona u oblasti privređivanja igara na sreću.

Posmatrajući procijenjene prihode, predlogom budžeta za 2023. godinu, a na osnovu posljednjih inputa u dijelu makroekonomskih kretanja, dodatno su revidirane makroekonomske pretpostavke na bolje, što utiče na očekivanja naplate prihoda do kraja godine i već je uočljivo kroz naplatu prihoda u novembru i decembru.

Da li umanjeni prihodi budžeta kao posljedica poreskih reformi (ukinuti i smanjeni doprinosi) mogu donijeti još veće probleme za finansiranje pojedinih servisa države, poput zdravstva?

Nasuprot pozitivnim trendovima u naplati prihoda od PDV-a, manja naplata prihoda u odnosu na prošlu godinu ostvarena je kod poreza i doprinosa na zarade, prije svega usljed uvođenja neoporezivog dijela zarade i ukidanja doprinosa za zdravstveno osiguranje. Takođe, na nižu naplatu poreza na dohodak uticalo je i usvajanje Zakona o izmjenama i dopuni zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim je povećan procenat ustupljenih prihoda od poreza na dohodak fizičkih lica opštinama kroz istovremeno smanjenje prihoda koji su do tada po ovom osnovu pripadali centralnom budžetu.

Podsjećanja radi, zaključno sa 2021. godinom, ostvareni su prihodi od doprinosa na zdravstvo u iznosu od 180 miliona eura i 126 miliona eura od poreza na dohodak fizičkih lica, a u 2022. godini po ova dva osnova, prihodi države su niži za okvirno 210 miliona eura. Sa druge strane, privatna potrošnja je uvećana, kao posljedica izmjene navedene regulative, što je posljedično imalo uticaj na povećane prihoda po osnovu PDV-a. Međutim, krajnji neto efekat su znatno niži prihodi države. Navedeno, u kombinaciji sa značajnim uvećanjem mandatornih troškova na rashodnoj strani budžeta, prije svega kroz usvojena zakonska rješenja u decembru 2021. i tokom 2022. godine, stvorilo je snažni pritisak na javne finansije, zbog čega imamo projektovane negativne fiskalne indikatore za naredni period.

Svakako, s obzirom na postojeće stanje, Ministarstvo finansija i Vlada u cjelini će, u saradnji sa resornim ministarstvima, u narednom periodu raditi na definisanju mjera koje će uticati na poboljšanje ovih tokova, stabilizaciju i jačanje održivosti javnih finansija. Na ovom planu, Ministarstvo finansija već intezivno radi, o čemu svjedoče i određena zakonska rješenja koja su upravo usvojena u Skupštini, a koja bi trebalo da unaprijede efikasnost rada službi koje su u funkciji naplate prihoda i konsolidovanja javnih finansija.

Porez na dodatu vrijednost čini ključne prihode budžeta. Da li bi potencijalno smanjenje lične potrošnje moglo (značajnije) da utiče na pad procijenjenog iznosa od 959 miliona eura u 2023. godini?

Naplata prihoda po osnovu poreza na dodatu vrijednost, kao indirektnog poreza, zavisi od obima prometa roba i usluga. U slučaju da dođe do manjeg prometa, čemu bi svakako doprinjelo smanjenje lične potrošnje, to bi uticalo negativno na naplatu prihoda od PDV-a. Sa druge strane, naplata PDV-a takođe u značajnoj mjeri zavisi i od realizacije turističke sezone i investicionih tokova, odnosno zavisi od sveukupnog ekonomskog ambijenta, zbog čega vjerujem da je navedena procjena prihoda planirana realno, čak konzervativno, i ne dovodim u pitanje njenu realizaciju. Ne treba zaboraviti ni uticaj inflacije na rast poreskih prihoda.

Kako gledate na udio od 40 odsto ulaganja u nekretnine u odnosu na ukupni iznos stranih direktnih investicija? Da li treba da zabrine rast interkompanijskog duga za skoro 37 odsto u odnosu na isti period prošle godine?

Svakako da bi mnogo poželjnije bilo veće učešće stranih direktnih investicija u nove proizvodne i infrastrukturne projekte, kojih nema u dovoljnoj mjeri, kao i manji nivo tzv. interkompanijskog duga. Prosto, struktura ekonomije uslovljava ovakve pokazatelje i jasno je šta mora biti primarni cilj u narednom periodu: još projekata – energetika, infrastruktura, izvozni kapaciteti – uz kreiranje svih uslova da investicije upravo odlaze za navedene namjene.

Ove godine na naplatu stiže 338 miliona eura duga. Kako će na sve to uticati emisija državnih zapisa koji će na naplatu stići sredinom 2023? Što je ključni razlog za projektovano zaduživanje od 2,7 milijardi eura u naredne tri godine?

Ministarstvo finansija je planiralo otplatu duga za narednu godinu u iznosu od 338 miliona eura. U okviru navedenog iznosa, planirana je i otplata državnih zapisa do čak 60 miliona eura, iako je u aukcijama sprovedenim u novembru i decembru tekuće godine realizovano oko 39 miliona eura državnih zapisa (od planiranih 70 miliona). Iz navedenog razloga, ne očekujemo da bi otplata zapisa mogla da utiče na povećanje planirane otplate duga za 2023. godinu.

Kada govorimo o zaduživanju za naredne tri godine, ono je planirano na iznos od 2,5 milijardi eura, i to: u 2023. godini iznos od 599,18 miliona eura – od čega na otplatu duga 338,09 miliona eura, dok se ostatak odnosi na finansiranje deficita, zatim u 2024. godini iznos do 833,05 miliona eura – od čega se na otplatu duga odnosi 423,76 miliona eura i ostatak na finansiranje deficita, a u 2025. godine iznos od 1.115,08 miliona eura – od čega se na otplatu duga odnosi 755,89 miliona eura, a ostatak na finansiranje deficita.

Da li Investiciono-razvojni fond treba da bude značajniji zajmodavac za preduzeća u većinskom ili potpunom državnom vlasništvu, čime bi se smanjila njihova izloženost kreditima kod komercijalnih banaka?

Investiciono-razvojni Fond Crne Gore orjentisan je ka unapređenju poslovnog ambijenta države i realizaciji investicionih projekata na lokalnom i državnom nivou, kao i finansiranje projekata od lokalnog, regionalnog i državnog značaja. U prethodnom periodu Fond je, kao razvojna finansijska institucija, pružao podršku značajnim projektima, koji su u funkciji iskorišćavanja privrednih potencijala i stvaranja uslova za razvoj biznisa, a sve u cilju podsticanja novog zapošljavanja i jačanja konkurentnosti crnogorskih proizvoda i usluga. Evidentno je da je IRF postao jedan od glavnih instrumenta za podršku privrednom razvoju Crne Gore kroz kreditne linije i druge usluge koje mogu koristiti i privredna društva u većinskom vlasništvu države i na taj način unaprijediti svoje poslovanje. Svakako da je Ministarstvo finansija orjentisano ka jačanju konkurentnosti i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja u Crnoj Gori i u tom smislu pruža punu podršku daljem zalaganju IRF-a da doprinese održivom razvoju naše ekonomije, imajući u vidu da su usluge koje pruža ovaj Fond usmjerene ka značajnoj grupi preduzeća koja imaju veliku ulogu u ukupnom privrednom životu države.

Tokom 2023. godine je realna mogućnost transformacije Fonda u Crnogorsku razvojnu banku, što će biti snažan inpuls jačanja kreditne podrške crnogorskim kompanijama, kako državnim, tako i privatnim.

Na koji način bi eventualni poremećaji u bankarskom sektoru, poput smanjene likvidnosti, mogli da utiču na poslovanje cijele privrede? Kako bi to uticalo na državni budžet?

Ni trenutno, kada imamo rekordnu likvidnost u bankarskom sektoru, nismo zadovoljni postojećom kreditnom podrškom. Prosto, zadatak nam je da stvorimo mehanizme koji bi omogućili da bankarski sektor bude u punoj funkciji naše privrede, što sada nije slučaj.

Što se tiče uticaja na javne finansije, on je dvosmjeran jer stabilnost u jednom sektoru se prenosi na privatni sektor kao, uostalom, i nestabilnost koja se vrlo brzo širi cjelokupnim finansijskim sistemom, u situaciji kombinovanih eksternih i internih šokova.

Da li bi se Crna Gora lakše izborila sa krizom u ovoj i narednoj godini da je imala svoju valutu? Da li nam je zavisnost od eura čiju dinamiku diktira EU donijela stabilnost ili dodatne probleme?

Sopstvena valuta bi dala širi manevarski prostor za monetarne mehanizme, čime bi se moglo ograničeno uticati na ublažavanje eksternih šokova. Ipak, imajući u vidu da je euro valuta koja je u upotrebi u Crnoj Gori punih dvadeset godina, što je doprinijelo predvidivosti unutar finansijskog, ali i realnog sektora, te da je, uprkos svemu, prosječna inflacija u zemljama euro-zone ipak znatno niža od inflacije u Crnoj Gori, mislim da je sa eurom kao valutom bolje „rizikovati“, nego što bi to bio slučaj sa sopstvenom valutom.

U svjetlu recesije koja će potrajati još godinu, što smatrate ključnom preporukom za crnogorsku ekonomiju i njene finansije tokom 2023, ali i u narednih pet godina?

Opreznost, realno planiranje, saradnja unutar sistema temelji su održivih finansija narednih godina. U poreskom neiskorišćenom potencijalu je veliki prostor, kao što je i u dijelu racionalizacije u javnom sektoru kroz optimizaciju državne administracije. Ipak, ključ je u svijesti odgovornih građana koji znaju da je kontinuirani rast životnog standarda moguć samo kroz vođenje odgovorne predvidive i konzervativne politike javnih finansija. To je polje koje upravo ostavlja najmanje prostora sa raznorazne eksperimente koji su ugrozili vitalne sisteme naše države u nedavnoj prošlosti, a što je sadašnja Vlada mukotrpnim radom uspjela da dovede u red i stvori osnove za stabilizaciju sistema sa početnom premisom usvojenog budžeta za 2023. koji je nedavno usvojen u Skupštini.

Bankar.me

Check Also

Najavljeno formiranje nove banke u vlasništvu Republike Srpske

Premijer Republike Srpske Radovan Višković izjavio je da bi trebalo da bude formirana banka koja …

5 KOMENTARI

  1. Hajahahaha samoporaženi ministar finansija ne umije više da skocka bilo koju rečenicu a da se ne vidi koliko je slab. I gdje je ovdje pitanje po kojem osnovu on, nesrećna Peranović i neznaveni Medenica oporezuju zajmove i pozajmice? Oporezuju se dohodak i potrošnja a ne novčani tok. Bez Ustavnog suda lažu Svjetsku banku, velike korupcionaške drugare ministra finansija.

    A kukavički odgovor oko IRF CG je katastrofa poraza. Koga irenica zlica sad ucjenjuje svojim netransparentnim “aktivnostima”?

    I odakle ministru finansija nadležnost da proziva bankare, kad je sve uradio da ih omalovaže, jer ih se boji…

  2. Sopstvena valuta bi dala širi manevarski prostor za monetarne mehanizme, čime bi se moglo ograničeno uticati na ublažavanje eksternih šokova. Ali bolje je ‘rizikovati’ sa eurom kao valutom, nego što bi to bio slučaj sa sopstvenom“, dodao je naš sagovornik.

    Kakve su ovo stupidarije? Obo ni Spajić nije radio… Kakav crni manevarski prostor za ministra finansija koji se pogubio u golemoj potrošnji da ugrožava likvidnost javnih finansija… Sramota i glu**ranje…

  3. Shvatio nekadašnji ekonomista da je za Nivu godinu daoslab intervju Danu pa sad od veresije njegove piplice- činovnice napravile prljavu kašicu…

  4. Ministru finansija je posao da sarađuje i sad već preklinje bankare, a ne da vrišti na njih… I da batali ove nevažne rečenice oko irfcg, pošto je odavno činjenica da su svi oni u strahu kao i Milatović od Irene Radović. A irfcg ništa ne radi osim samopromociju nesrećne neznavene žene i dvojice staraca…

    I posao ministra finansija nije da ovako uznemirava tržište ako ne umije da pokaže jačinu institucije.

  5. Zašto bankar.me nije pitao lošeg ministra finansija zašto kao Spajić oporezuje novčane tokove, što je i neustavno i pokazatelj neznanja? Toliko je u strahu od drugara iz snp da ne zna šta čini. Pogledati izzmjene Zakona o porezu na dobit pravnih lica koji juče razmaženjaci iz Privredne komore nisu imali hrabrosti da komentarišu… A gdje im je genijalka iz Instituta sertifikovanih ili drugar ministra iz Asocijacije menadžera… Sve štetočine CG privrede …

Leave a Reply

Your email address will not be published.