Za željezničku infrastrukturu 3,9 miliona iz rezerve

Vlada će izdvojiti 3,941 milion eura iz tekuće rezerve za Željezničku infrastrukturu (ŽICG), kako bi to državno preduzeće imalo novca za nabavku materijala i opreme za tekuće održavanje vitalnih građevinskih i elektro sistema željezničke infrastrukture.

Državni sekretar Ministarstva kapitalnih investicija (MKI) Admir Šahmanović kazao je da ŽICG ima problema sa održavanjem infrastrukture i da je situacija urgentna, a da su problemi u kojima su se našli posledica neizdvajanja novca za te potrebe u prethodnom periodu.

“Željeznička infrastruktura se više puta obraćala ovom resoru i Ministarstvu finansija navodeći dane mogudarealizujujavne nabavke za materijale i opremu koji se uzimaju za tekuće održavanje vitalnih građevinskih i elektro sistema željezničke infrastrukture na cijeloj mreži javnih pruga. Sredstva za tekuće materijale nisu dovoljna, pa su potrebna dodatna sredstva. Kako bi se što prije nabavili materijali i oprema i podigao stepen bezbjednosti na željezničkoj infrastrukturi, ŽICG je pripremila specifikaciju opreme i materijala za koje je potrebno izdvojiti 3,941 miliona eura. Ministarstvo finansija je dalo pozitivno mišljenje da se iz rezerve obezbijede sredstva. MKI je s tim saglasno, odnosno opravdana je potreba za nabavkom materijala i opreme. Utvrđeno je da je, u cilju bezbjednosti, u što kraćem roku potrebno obezbijediti novac za održavanje javne željezničke infrastrukture”, rekao je Šahmanović.

Vlada je nakon njegovo izlaganja usvojila informaciju o izdvajanju novca za ŽICG iz tekuće rezerve.

Usvojen je i energetski bilans Crne Gore za 2023. godinu. Prema tom dokumentu, potrošnja električne energije u narednoj godini iznosiće 3.112 gigavat-sati (GWh), a proizvodnja 3.598 GWh, pa će višak električne energije, odnosno suficit, iznositi 486 gigavat-sati električne energije.

“Proizvodnja od 3.598 GWh je za 12,3 odsto veća negou ovoj godini”, rekao je Šahmanović.

Istakao je da je Rudnik uglja za narednu godinu planirao proizvodnju od dva miliona tona, te da je oko 87 odsto tog uglja planirano za proizvodnju u Termoelektrani Pljevlja.

“Promet naftnih derivata će, prema bilansu, biti 3.934,7 hiljada tona, što je 7,1 odsto više nego u ovoj godini. Od ukupnih potreba za energijom u Crnoj Gori nedostaje značajan dio. U2021. godini je nedostajalo 38,75 odsto, u ovoj će, prema projekcijama, nedostajati 40,14 odsto, a u narednoj 35,2 odsto. Na deficit najviše utiču naftni derivati i prirodni gas, koji čine 46,6 odsto ukupne potrošnje energenata, a koji se uvoze za potrebe našeg tržišta”, objasnio je Šahmanović.

Premijer Dritan Abazović je tokom rasprave o energetskom bilansu kazao da Crna Gora mora da gradi energetske objekte.

“Proizvodnja električne energije u svijetu raste, ali se povećava i potrošnja. Ako budemo imali veći BDP, imaćemo i veće obrte i veću potrošnju i cilj je da se brže uđe u izgradnju energetskih objekata”, rekao je Abazović.

Predložili iste članove borda direktora IRF-a

Vlada će na narednoj sjednici izabrati članove Odbora direktora Investiciono-razvojnog fonda kojima je 22. novembra istekao mandat. Iz Ministarstva finansija su tražili da se to juče uradi, ali je Abazović kazao da to ostave za narednu sjednicu. U odboru direkotra IRF-a trenutno su Velizar Kaluđerović, Irena Radović i Marko Ivanović.

Prema informacijama “Dana”, Ministarstvo finansija je predložilo da Vlada ponovo izabere iste članove odbora direktora.

Izvor: Dan

Check Also

4iG potpisala Deklaraciju o romingu kojom se obavezuje na ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana

Telekomunikacioni operatori u Evropskoj uniji i Zapadnom Balkanu obećavaju da će sniziti naknade za roming …

Leave a Reply

Your email address will not be published.