Samit Berlinskog procesa: Može li njemačka inicijativa da bude uspješnija od Otvorenog Balkana

Mali Balkan – mnoštvo regionalnih inicijativa. Berlinski proces i Otvoreni Balkan, najprije poznat pod imenom Mini Šengen, ciljaju na rješenje problema u saradnji zemalja Zapadnog Balkana, prvo kroz približavanje privreda.

„Otvoreni Balkan je nastao u vrijeme kada je Berlinski proces bio gotovo mrtav, stvari su rađene na birokratski način, bez jasne ideje i pravca.

„Jasnim posvećivanjem kancelara Šolca i cijele njemačke vlade, Berlinski proces se vratio i na njega se ozbiljno računa”, kaže Goran Buldioski iz Fondacije za otvoreno društvo za BBC na srpskom.

Ipak, taj povratak Berlinskog procesa na scenu mogao bi da dovede i do poklapanja, pa čak i takmičenja, regionalnih inicijativa.

„Čini se da se nadmeću u oblasti zajedničkog tržišta u regionu, ali su im ciljevi zapravo različiti, baš kao i rizici, a i koristi.

„Berlinski proces ima prednost jer dolazi sa konceptom koji nadrasta jednu zemlju, vode ga vrednosti Evropske unije i podržava dobrosusjedske odnose”, smatra Edvard P. Džozef, predavač na američkom univerzitetu Džons Hopkins.

Samit Berlinskog procesa održava se 3. novembra u glavnom gradu Njemačke, a glavni učesnici su predsjednici vlada šest država Zapadnog Balkana.

Uoči susreta, nadležni ministri radili su na pripremi tri sporazuma: o prelasku granica u regionu sa ličnim kartama, priznavanju fakultetskih diploma, kao i licenci za medicinske radnike.

Berlinski proces

  • osnovan 2014. na inicijativu Njemačke, a prva konferencija održana je u Berlinu;
  • ima za cilj da spoji šest zemalja Zapadnog Balkana (Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Kosovo, Albaniju) sa devet članica EU i Velikom Britanijom, institucijama Evropske unije, međunarodnim finansijskim institucijama i regionalnim inicijativama za saradnju;
  • šefovi vlada sastaju se na samitima u različitim evropskim gradovima, resorni ministri razgovaraju o posebnim temama, a regionalne inicijative za saradnju rade na usaglašavanju detalja.

Otvoreni Balkan

  • nastao 2019. godine na sastanku predsednika Srbije, premijera Albanije i Sjeverne Makedonije u Novom Sadu;
  • u članstvo ušle Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, dok su se Bosna i Hercegovina i Crna Gora pojavljivale kao gosti na pojedinim samitima, ali do sada nisu postale punopravne članice;
  • proces je oformljen pod imenom Mini Šengen Vašingtonskim sporazumom Srbije i Kosova 2020. godine, a bilo je predviđeno i priključivanje Kosova inicijativi, ali do toga nikad nije došlo.

Berlinski proces vraća se u Berlin

Sa velikim ambicijama i pod vođstvom tadašnje njemačke kancelarke Angele Merkel 2014. krenulo se u proces koji je trebalo da zbliži zemlje Zapadnog Balkana, kao i da ih približi članstvu u Evropskoj uniji.

Osam godina kasnije, zemlje Zapadnog Balkana nisu mnogo bliže EU, a među njima postoje manje-više iste barijere.

Ukidanje rominga u regionu zasjenilo je mnoštvo potpisanih deklaracija na samitima širom Evrope, ali nije pomoglo da proces ne padne pomalo u zaborav, pa se u 2021. o ovoj inicijativi nije govorilo, a veliki sastanci potpuno su izostali.

„Ako se ratifikuju tri sporazuma, imaćemo dokaz da je Berlinski proces dobio novi život i da se zvanični Berlin ozbiljno posvetio ovom procesu.

„U tom slučaju, postavlja se pitanje smisla Otvorenog Balkana koji nema članstvo svih šest zemalja i nemačku pomoć”, kaže Edvard P. Džozef.

BBC

Check Also

Broj putnika na evropskim aerodromima udvostručen u 2022.

Putnički saobraćaj na evropskim aerodromima je konačno počeo da se oporavlja od krize izazvane kovidom-19, …

Leave a Reply

Your email address will not be published.