U borbi protiv inflacije ne pomaže uvjek podizanje referentnih kamatnih stopa

Većina zemalja u svijetu se protiv inflacije, izazvane energetskom krizom, pokidanim lancima snabdijevanja i podgrijanom tražnjom, bori povećanjem referentnih kamatnih stopa, ali ta mjera ne daje uvjek rezultate, ocijenili su guverneri centralnih banaka u regionu Zapadnog Balkana na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima u Crnoj Gori.

Viceguverner Hrvatske narodne banke Majkl Faulend (Michael Faulend), govoreći o „monetarnoj politici u inflatornom okruženju“, rekao je da je inflacija teška bolest i da je u toj zemlji oko 12 odsto, približno kao u eurozoni.

„Prosječna inflacija je od 1993. godine do krize bila oko dva odsto, zahvaljujući stabilizacionom programu“, rekao je Faulend, prenosi Beta.

Dodao je da će Hrvatska, zahvaljujući tom programu, u eurozonu ući bez većih potresa i da će postati još stabilnija. „Ulaskom u eurozonu postajemo prekookeanski brod, a sada smo mala barka“, rekao je Faulend.

U nekim zemljama kao što su Mađarska, Češka i Poljska u borbi protiv inflacije, kako je rekao, nije pomoglo ni podizanje referentnih kamata, jer je inflacija i pored toga rasla.

Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić rekao je da je Crna Gora  riješila sistemski problem nenaplativih kredita i da, posle primjene stabilizacionih mjera ima „snažne bankarske parametre“, kao i da je monetarna politika najzdraviji dio privrede. „Imamo dvocifrenu inflaciju i dvocifreni privredni rast, ali srećom ne i stagflaciju“, rekao je Žugić.

Jedan od uzroka inflacije u Crnoj Gori, prema njegovim riječima, je i neadekvatna struktura privrede, zasnovana na uslužnim djelatnostima i „rastu zarada bez ekonomske logike“. On je rekao da raste kreditna aktivnost banaka i da je za osam mjeseci ove godine bila 37 odsto veća nego u istom periodu prošle godine i 19 odsto veća u odnosu na najbolji period prije pandemije.

Guvernerka Narodne banke Sjeverne Makedonije Anita Angelovska Bežoska rekla je da je u toj zemlji inflacija oko 17 odsto i da je suzbijaju podizanjem kamatnih stopa. „Inflacija je globalni problem koji utiče na sve zemlje, a prije svega na zemlje u razvoju. Očekivanja u pogledu rasta inflacije se povećavaju“, rekla je ona.

Guverner Banke Albanije Gent Sejko rekao je da ta zemlja ima nižu inflaciju nego EU jer nije povećavala cijenu struje, ali da planira i da će inflacija i zbog toga rasti. On je rekao da je referentna kamata povećavana tri puta i da treba voditi računa da se ne ugroze interesi građana koji imaju kredite i čije će rate rasti. Istakao je da povećanje kamata nosi opasnost i za rast državnih dugova.

Predsjednica Izvršnog odbora AIK banke u Srbiji Jelena Galić rekla je da je bankarski sistem u Srbiji stabilan i likvidan i da su banke partneri privrede i centralne banke i da zajednički treba da se bore protiv inflacije i krize, prenosi Biznis.rs.

„Banke su transmisioni kanal između monetarne politike i privrede. Podizanjem referentnih kamatnih stopa poskupljuju izvori finansiranja, ali će politika banke biti odgovorna i smanjivaće se marže“, rekla je Galić.

Dodala je da zemlje koje nisu u eurozoni moraju da vode računa i o stabilnosti kursa domaće valute kako ne bi dodatno uticale na rast inflacije.

Galić je rekla da u kriznim vremenima treba obuzdati potrošnju i što je najvažnije usaglasiti monetarnu i fiskalnu politiku.

Check Also

Dolar dodatno oslabio, dok cijene nafte rastu

Vrijednost dolara prema korpi valuta na valutnom tržištu dodatno je pala, nakon što je prošle …

Leave a Reply

Your email address will not be published.