Ministri odbacili tvrdnje da je Crna Gora pred bankrotom

Tvrdnju predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića da je država pred bankrotom zbog neodgovorne politike poslednje dvije vlade za Radio Slobodna Evropa negirali su ministri finansija, tih vlada Milojko Spajić, i Aleksandar Damjanović.

Spajić je bio ministar u Vladi Zdravka Krivokapića kojoj je u februaru izglasano nepovjerenje a Damjanović je ministar Vlade Dritana Abazovića, koja je u tehničkom mandatu jer je i njoj u avgustu parlamentarna većina uskratila podršku.

Đukanović je 5. septembra rekao da je Crna Gora pred finansijskim kolapsom, prvenstveno zbog, kako ga je nazvao, populističkog programa “Evropa sad”, čiji je kreator Spajić.

Program “Evropa sad” usvojen je u decembru 2021. godine. Njime je ukinut doprinos za zdravstvo, a povećane su minimalna zarada sa 250 na 450 eura, dok je prosječna sa 530 porasla na 670 eura.

Iz opozicije su tada ocijenili da će taj program biti generator potrošačkih rupa u državnoj kasi i deficita, koji mogu voditi “grčkom scenariju”.

Đukanović tvrdi: Populizam doveo državu pred bankrot

Predsjednik države je u intervju za Gradsku TV kazao je da je Krivokapićeva Vlada tokom mandata povećala plate i proširila socijalne programe bez realnog utemeljenja:

“Ovakva nekontrolisana potrošnja, kao izraz populističke politike, u žargonu izgleda kao pijani domaćin. Rekao bih da je ova kuća kompletno mortus pijana. Ovo se mora pod hitno presijecati, ovo je direktna zasluga neodgovornog upravljanja javnim finansijama od strane dvije vlade”.

Spajić je na Đukanovićeve ocjene, za RSE, odgovorio da nije problem program “Evropa sad” nego enormna javna potrošnja, za šta je, kako kaže odgovorna Abazovićeva Vlada:

“Crna Gora je nepotrebnim troškovima u iznosu od 170 miliona eura opteretila državu, zbog čega će joj biti potreban rebalans, a program ‘Evropa sad’ sa tim nema veze.”

Naveo je i primjer:

“Imamo bespotreban trošak da se Elektroprivredi doda 70 miliona eura. Profitabilnom, preduzeću koji ima monopol, da se da toliki novac? Ni po kom osnovu nije trebalo dati osim za zapošljavanje. To je bespotrebno trošenje novca”.

Stavove Spajića je podržao i Jakov Milatović, njegov kolega, ministar ekonomskog razvoja iz vremena Krivokapićeve vlade.

Da su javne finansije pred kolapsom, međunarodna agencija za kreditni rejting Standard & Poor’s bi smanjila kreditni rejting Crne Gore, kao što je radila za vrijeme vaših (DPS) mandata napisao je Milatović na Twiteru.

Mislim da predsjednik Djukanović, kao puno bolji poznavalac privatnih, a ne javnih finansija, ne razumije dovoljno ovu temu. Al pošto čovjek treba da uči dok je živ – da mu pojasnim: gdine Djukanović – potvrda kreditnog rejtinga Crne Gore👇https://t.co/yLcMdeTFX7

— Jakov Milatovic 🇲🇪🇪🇺 (@JakovMilatovic) September 6, 2022

Ministar finansija Aleksandar Damjanović je za RSE kazao da neodgovorna politika o kojoj govori Đukanović traje već decenijama (u vrijeme vladavine Đukanovićeve Demokratske partije socijalista), a kulminirala je zadnjih godinu, dvije zbog političke nestabilnosti.

On je rekao da situacija sa javnim finansijama nije sjajna ali da je Vlada od aprila ove godine, kada je izabrana, uspijevala da održi finasijsku stabilnost u situaciji političke nestabilnosti u državi.

“U Budžetu nedostaje 720 miliona eura koje ćemo obezbijediti dijelom iz depozita ali i iz pozajmica, kredita kojima ćemo pokušati da dobijemo nekih 350 miliona eura kako bi smo zaokružili budžet i napravili ravnotežu između prihodne i rashodne strane.”

Pored zaduživanja, ministar najavljuje i rebalans budžeta:

“Naravno da će rebalans biti neophodan zbog toga što budžet za tekuću godinu koji je usvojen u mandatu prethodne Vlade nije dobro planiran, zbog brojnih neizmirenih obaveza bivše Vlade kao i novih obaveza naročito iz socijalne sfere.”

Spajić pak smatra da će ova godina biti podnošljiva a da će ekonomski problemi nastupiti naredne godine.

Šćekić: Fondu zdravstva zbog Spajićeve ‘Evrope sad’ fali blizu 100 miliona

No, da državna kasa ima ozbiljnih problema sa likvidnošću potvrdila je danas, 6. septembra održana sjednica Vlade.

Na njoj je ministar zdravlja Dragoslav Šćekić ocijenio da je zdravstveni sistem u alarmantnoj finansijskoj situaciji jer je projekat “Evropa sad” potpuno ugrozio njegovo funkcionisanje.

On je istakao da za 2021. godinu nijesu obezbijeđana sredstva koja je Fond potraživao.

“Zahvaljujući neodgovornom ponašanju bivšeg ministra Spajića ne možemo da platimo dugove. Ne samo što nisu mogli dugovi, koji su nastajali godinama unazad, nego nijesu mogle da se izmire ni tekuće obaveze”, kazao je Šćekić.

Dodao je i da ukoliko se ne uradi rebalans budžeta vrlo brzo nećemo moći ljekovima da snabdijevamo zdravstvene ustanove.

Spajić: Ako Fondu zdravstva fali para, Šćekić je kriv

Osvrćući se na ove optužbe, Spajić je u izjavi za RSE podsjetio da je Dragoslav Šćekić bio na čelu Fonda za zdravstvo u mandatu Krivokapićeve Vlade, kada je usvojen program “Evropa sad” i da je bio odgovoran za pravljenje dugova.

“Ako ima nekih problema, on je odgovoran za takvo stanje”, kazao je.

Šćekićeva prosrpska Socijalistička narodna partija podržala je 2021. u parlamentu budžet kojim je predviđen program “Evropa sad”.

Na to su podsjetili iz Socijaldemokratske partije koja u Abazovićevoj Vladi ima dva ministra.

“Sada se Šćekić, u ulozi ministra zdravstva iz SNP-a čudi i upozorava na problem. Ovo je krajnje populistički potez”, poručio je potpredsjednik SDP Adis Balota.

I ministru finansija sporno ukidanje doprinosa za zdravstvo

Ministar finansija Aleksandar Damjanović kaže da je rješenje prethodne Vlade, koja je programom “Evropa sad” ukinula izdvajanje doprinosa za zdravstveno osiguranje neustavno:

“Moj prethodnik (Spajić ) nije znao, umio, htio ili nije smio da javnosti kaže koliko će to da košta. Projektovan je fiktivni budžet za Fond zdravstva pa sada imamo nedostajućih 60 miliona eura samo za potrebe fonda. Neko je politički profitirao od ukidanja obaveznog zdravstvenog osiguranja ali su izgubili građani i zdravstvo.”

Premijer Abazović istakao je da Fond zdravstva bilježi gubitke godinama.

“Samo na nemar što neko nije htio da obrati pažnju otišlo je 600, 700 hiljada eura. Stvar u zdravstvu je alarmantna godinama i ne treba unositi dodatnu paniku”, poručio je Abazović sa sjednice Vlade.

Prošle sedmice Crnoj Gori nedostajalo je ljekova za onkološke pacijente i zavisnike od psihoaktivnih supstanci.

Državna farmaceutska kompanija “Montefarm”, koja snabdjeva zdravstvene ustanove, saopštila je 27. avgusta da do prekida distribucije medikamenata dolazi zbog neizmirivanja dugova države.

“Javne zdravstvene ustanove, Fond za zdravstvo i Ministarstvo finansija, zaključno sa 31. julom, duguju nam više od 72 miliona eura”, saopšteno je iz te ustanove.

Vlada Crne Gore usvojila je na sjednici 6. septembra odluku da “Montefarmu” uplati iz budžetske rezerve sedam miliona eura za urgentne potrebe.

Izvor: Radio Slobodna Evropa