Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je Evropsku uniju (EU) da rekonstruiše svoj fiskalni okvir usljed visokog duga i rastućih kamatnih stopa, rekavši da su reforme ključne za izbegavanje dužničke krize koja bi „mogla da ugrozi i samu EU“.
“Usred vanredne ekonomske neizvjesnosti i fiskalnih izazova koji su pred nama, reforma fiskalnog okvira EU ne može da čeka”, napisao je direktor odjeljenja za fiskalne poslove Vitor Gaspar, zajedno sa kolegom za evropsku sekciju Alfredom Kammerom i šeficom strategije Ceyla Pazarbasioglu, na blogu objavljenom u ponedjeljak.
Među tri ključne preporuke MMF-a je stvaranje takozvanog fiskalnog kapaciteta EU – koji bi se finansirao putem zajedničkog izdavanja duga – koji bi mogao pomoći članicama evrozone da bolje upravljaju ekonomskim padovima i obezbijede javna dobra.
Ta ideja je slična fondu EU za oporavak od pandemije od 800 milijardi eura (797 milijardi dolara), koji je osnovan 2020. sa značajnim zahtevom da se obveznice izdaju kao dio bloka, a ne pojedinačno kao zemlje članice. Verzija MMF-a bi uključivala klimatski investicioni fond koji bi pomogao zemljama da smanje emisije ugljenika i okončaju svoju zavisnost od ruskog gasa.
MMF je predložio novi fond kao dio šire revizije Pakta za stabilnost i rast, glavnog okvira za fiskalnu politiku EU, o čemu bi trebalo da ministri finansija Unije raspravljaju ove nedjelje.
Zahtjev je od 27 država članica da za cilj imaju budžetske deficite ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda i nacionalne dugove ispod 60 odsto, ciljeve koji bi ostali na snazi prema predlogu MMF-a.
Nekoliko članova trenutno ispunjava te kriterijume, nakon dvostrukog šoka, prvo pandemije, potom i rata u Ukrajini. EU je suspendovala pravila 2020. i produžila suspenziju do kraja sljedeće godine.
To znači da postoji “prozor za mogućnosti” da se preduzmu reforme, one koje “ne treba protraćiti”, napisali su direktori odjeljenja MMF-a, piše Bloomberg Adria.
Evropska komisija, izvršna ruka bloka, trebalo bi da iznese sopstvene ideje za fiskalnu reviziju u narednim nedeljama. Vlade članica podeljene su oko toga koliko bi to trebalo da bude ambiciozno, pri čemu neke favorizuju mere za ispunjavanje investicionih potreba, dok se druge fokusiraju na fiskalnu stabilnost.
Ostali elementi predloga MMF-a uključuju:
Države članice bi razvile sopstvene srednjoročne budžetske planove koje bi procijenio novi, nezavisni Evropski fiskalni savjet. Zemlje EU bi takođe postavile dugoročne godišnje granice potrošnje.
Države članice sa krhkim finansijama bi morale da objave uravnotežen budžet ili suficit tokom tri do pet godina, dok bi one sa manjim dugom imale veću fleksibilnost – ohrabrujući vlade da izgrade amortizer u dobrim ekonomskim vremenima.
