Da li će Otvoreni Balkan otvoriti ili zatvoriti vrata Crne Gore ka Evropskoj uniji, oprečna su mišljenja stručnjaka. U jednom su saglasni, da je integracija regiona značajna, no, s druge strane, postoji opasnost od zloupotrebe ove inicijative. Podsjetimo, premijer Dritan Abazović je juče sa Samita Otvorenog Balkana poručio da bi želio da Crna Gora bude dio te inicijative, jer je doživljava kao uspješnu i funkcionalnu.
Regionalna inicijativa Otvoreni Balkan i dalje izaziva različita tumačenja. Dok jedni tvrde da bi ona mogla da zaustavi put Crne Gore ka Evropskoj uniji, drugi smatraju da bi ta inicijativa bila korak ka rušenju zidova između zemalja regiona.
“Ono što građani, bez obzira na to za koju političku opciju navijaju, bi pozdravili, jeste da se svaka vrsta tih zidova skine, uruši, i ekonomske i komunikacione barijere. Sve ono što u ovom trenutku otežava rad i privredi, ali i život običnih građana”, kaže politički analitičar Cvjetin Milivojević.
Inicijativa u teoriji jeste dobra, poručuje profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković. No, u praksi bi, kaže, bilo izazova.
“Osnovni je problem to što su ovo identifikovane države kao hibridni režimi, sa organizovanom političkom korupcijom, odnosno otvorenim vezama, koje govore dosta očigledno o ili kriminalizaciji politike ili politizaciji kriminala”, kaže Stojiljković.
Da Crna Gora ne bi profitirala od pristupanja Otvorenom Balkanu, mišljenja je predsjednica Crnogorske panevropske unije Gordana Đurović.
“Crna Gora najviše gubi prilaskom Otvorenom Balkanu, od svih zemalja regije, zato što smo mi najveći neto uvoznik, sa najvećim trgovinskim deficitom, najviše smo otišli u preuzimanju evropskih standarda i što nam je sad jako važno da nigdje ne rizikujemo kršenje vladavine prava, a možemo ga po dva osnova ovdje rizikovati, prvo je kontrola granice, a drugo je bezbjedna hrana”, kaže Đurović.
Češka, koja je preuzela predsjedavanje Savjetu Evropske unije, nema definisan stav o Otvorenom Balkanu. Ambasadorka te države Janina Hrebičkova poručuje da bi Crnoj Gori u fokusu trebala da bude agenda Unije.
“A sve druge projekte, kojih je na desetine, oni se moraju u društvu, politici, parlamentu analizirati, ali primarne sad su reforme Evropske unije”, kaže Hrebičkova.
Na nama je, kaže, da ih sprovodimo, a podrška Češke kako je zaključila, neće izostati.
Izvor: RTCG
