U prvom polugodištu 2022. godine ukupna imovina kreditnih institucija povećala se u odnosu na kraj 2021. za 24,2 milijarde kuna ili 4,8 odsto, na 525,1 milijardu kuna, a banke su u prvih šest mjeseci ostvarile ukupnu dobit od 3,1 milijarde kuna, saopštili su iz HNB-a.
Kako stoji u HNB-ovom komentaru kretanja u bankovnom sistemu za prvo polugodište, povećanje ukupnih kredita i avansa za 4,4 odsto i smanjenje neprihodujućih kredita (NPL) za osam odsto rezultirali su daljnjim smanjenjem udjela NPL-ova u ukupnim kreditima, s 4,3 odsto na kraju 2021. na 3,8 odsto na kraju prvog polugodišta 2022.
NPL-ovi su se smanjili i u portfelju kredita nefinansijskim društvima, pri čemu je zabilježen pad udjela NPL s 9,9 na 7,8 odsto, kao i u portfelju kredita domaćinstvima, uz pad udjela sa 6,6 na 6,1 odsto, naveli su iz Hrvatske narodne banke (HNB).
Tako je poslovanje kreditnih institucija u prvom polugodištu 2022. rezultiralo s dobiti u iznosu od 3,1 milijarde kuna.
Pritom je prinos na imovinu (ROA) bio 1,2 odsto, kao i na kraju 2021. godine, a prinos na kapital (ROE) povećao se s 8,8 na 9,5 odsto.
Iako su ključni pokazatelji kapitalizacije bankovnog sistema u prvom polugodištu 2022. još na visokom nivou, stopa ukupnog kapitala ipak se u odnosu na kraj 2021. godine blago smanjila, s 25,9 na 25 odsto. Sve kreditne institucije imale su stopu ukupnog kapitala veću od propisanog minimuma od osam odsto, piše u HNB komentaru.
Na visokom nivou i dalje je likvidnost sistema kreditnih institucija mjerena koeficijentom likvidnosti (LCR). Na kraju juna 2022. godine sve kreditne institucije zadovoljavale su propisane minimalne zahtjeve, a prosječni LCR iznosio je 187,1 odsto.
Iz centralne banke su napomenuli i da su dvije stambene štedionice, PBZ stambena štedionica d.d. i Raiffeisen stambena štedionica d.d, pripojene maticama, Privrednoj banci Zagreb d.d. odnosno Raiffeisenbank Austria d.d, pa se broj kreditnih institucija smanjio na dvadeset i jednu.
Izvor: SEEbiz
