Damjanović: Državnoj kasi nedostaje 715 miliona, zaduženje najmanje 350 miliona

Preliminarne projekcije pokazuju da budžetu nedostaje 715 miliona eura za finansiranje svih aktivnosti do kraja tekuće godine, pri čemu depoziti kompenzuju 380 miliona, dok će za najmanje 325 do 350 miliona eura država morati da se zaduži, kazao je juče Pobjedi ministar finansija Aleksandar Damjanović, ističući da je to naslijeđeno stanje rušilačke politike bivšeg rukovodstva tog resora.

On je naveo da će Vlada utvrditi prijedlog rebalansa budžeta najvjerovatnije 8. septembra, nakon čega će biti dostavljen parlamentu. Konačan iznos zaduženja biće, dodao je, poznat u narednim danima.

– U nedostajućim sredstvima neophodno je da se stvori rezerva za narednu godinu od 100 miliona eura, za finansiranje Fonda zdravstva treba najmanje dodatnih 65 miliona, za Fond PIO 30 miliona, Ministarstvu rada i socijalnog staranja treba sedam miliona za isplatu naknada za majke, Ministarstvu prosvjete devet miliona za povećanje plata. Sve to je bilo poznato prethodnom ministru koji nije umio, a ni htio, da javnosti predoči pravo stanje finansija, već je predstvaljao lažnu sliku blagostanja u državnoj kasi – rekao je Damjanović.

Ministarstvo, kako je ukazao, treba da obezbijedi i dodatna sredstva za uvećanje penzija po zakonu koji je nedavno usvojen, a precizan iznos znaće se nakon što Monstat objavi stopu inflacije za septembar.

– Treba potcrtati i da je prethodno rukovodstvo Ministarstva finansija lažno planiralo 50 miliona eura nepostojećih prihoda, iako nijesu postojali zakonski uslovi za to, ali i da je parlament nedavno izmijenio Zakon o finansiranju lokalne samouprave čime je državna kasa uskraćena za još 50 miliona – kazao je Damjanović.

Bivši ministar finansija Milojko Spajić budžetom je planirao 497 miliona eura nedostajućih sredstava, a prvobitno je tražio od parlamenta da se zaduži 900 miliona, što mu nije odobreno. On je setom poreskih zakona smanjio doprinose na teret zaposlenih i povećao minimalac na 450 eura, a državu ostavio bez prihoda od doprinosa na zdravstvo, dok je u prošloj godini potrošio 410 miliona budžetske rezerve. On, međutim, i dalje tvrdi da budžetu ne treba rebalans.

Inflacija ,,naduvala“ prihode

Na pitanje kako je moguće da budžetu nedostaje 350 miliona, kada svi zvanični podaci pokazuju rast prihoda, pa i u odnosu na 2019. godinu, Damjanović je odgovorio da je prihode djelimično ,,naduvala“ inflacija.

– Ne treba smetnuti s uma da, iako su prihodi od PDV-a povećani i nominalno su u nivou 2019. ili veći, ali od turustičke sezone su realno manji jer ih je inflacija djelimično ,,naduvala“ – rekao je Damjanović, ističući i da je zbog umanjenja akcize na gorivo zaključno sa avgustom 30 miliona eura manje u budžetu, što je direktna podrška Vlade građanima i privredi.

Ukazuje da je, zbog katastrofalno planiranog budžeta, registrovan znatan pad prihoda po osnovu doprinosa i poreza na zarade.

– Prihodi od poreza na dohodak su 95, umjesto planiranih 140 miliona. Kada se samo to uzme u obzir i student prve godine ekonomije sabraće sve štete koje je prethodni ministar napravio budžetu i javnim finansijama. Od početnih 50 miliona eura „rupe“ u Fondu zdravstva, koje smo odmah konstatovali, došli smo do budžetske rupe od 350 miliona i svi se nadamo da je to ipak konačni efekat štete koju je neodgovorna politika napravila javnim finansijama – naveo je Damjanović, naglašavajući da će uprkos svemu redovno isplaćivati plate, penzije i servisirati sve obaveze.

Zapisi najrealnija opcija

Direktor Sektora finansijskih tržišta u Hipotekarnoj banci Gojko Maksimović Pobjedi je kazao da nas sa Vladom u tehničkom mandatu, ali i u komplikovanoj geopolitičkoj situaciji, čeka teška jesen, te da Ministarstvo finansija nema previše prostora za manevar. Smatra da će se Ministarstvo odlučiti na emitovanje državnih zapisa ili ponovno zalaganje zlatnih rezervi.

– Državni zapisi predstavljaju diskontne kratkoročne finansijske instrumente koji se mogu koristiti kao izvor finansiranja u kratkom roku. Od 2009. do 2020. godine Ministarstvo finansija je koristilo taj instrument, pri čemu je po praksi radilo emisije sa dospijećem od šest mjeseci, a kupci su mahom bile banke. Uzimajući u obzir karakteristike instrumenta, trenutni rast kamatnih stopa i likvidnu aktivu bankarskog sektora, državni zapisi su „najbezbolnije“ rješenje za finansiranje budžeta. Druga opcija je ponovno zalaganje zlatnih rezervi za dobijanje kredita po povoljnijim uslovima. Crna Gora ima 38.477 unci zlata, čija je tržišna vrijednost na današnji dan 67 miliona dolara – istakao je Maksimović, dodajući da se država u vrijeme krize 2009. zadužila zalaganjem zlata.

Maksimović ističe da je pristup međunarodnim tržištima u pogledu nove emisije državnih obveznica u trenutnim okolnostima gotovo nemoguć.

– Obveznica koja dospijeva 16. decembra 2027. godine se trguje po prinosu od osam odsto, te bi na toj osnovi cijena zaduženja za rok od pet godina bila preko ovoga iznosa. Naravno, jako skupo zaduženje može imati jako negativne posljedice na javne finansije, pri čemu bi se postavilo realno pitanje investitora u pogledu naše sposobnosti finansiranja dugova u budućnosti – upozorio je Maksimović.

On smatra da ne treba bježati od aranžmana sa MMF-om, ali u stabilnijoj političkoj situaciji.

– Siguran sam da bi prisustvo jakog institucionalnog kreditora uticalo na smanjivanje donešenja olakih populističkih mjera i odluka, čiji korist mogu imati samo političke elite, jer na kraju će građani platiti cijenu njihovih pogrešnih odluka – naglasio je Maksimović.

Damjanović je juče Pobjedi kazao da će o načinu zaduživanja govoriti nakon što rebalans bude usvojen u parlamentu. On je već obavio komunikaciju sa MMF-om, a ranije je kazao da je aranžman sa njima na dugačkom štapu, te da će se radije okrenuti saradnji sa domaćim bankama.

Check Also

Statis u partnerstvu sa kraljevićima iz Emirata, moguć ulazak Alfa Dabi fonda u Sveti Stefan

Alfa Dabi Holding (Alpha Dhabi), investicioni fond kraljevske porodice Al Nahijan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, …

Leave a Reply

Your email address will not be published.