Hrvatske banke očekuju veliko slivanje novca na tekuće i žiro račune krajem godine

Ukupni depoziti kod poslovnih banaka krajem juna su iznosili 383,3 milijarde kuna (51,1 milijardu eura), što je rast od 3,4 procenata u ondosu na maj i 12,3 odsto u odnosu na jun prošle godine, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke (HNB).

Ukupni depoziti, koji obuhvataju depozitni novac, kao i štedne i oročene depozite, ubrzali su rast treći mjesec zaredom i na godišnjem i na mjesečnom nivou, navode analitičari Raiffeisenbank Austria (RBA) u analizi najnovijih podataka centralne banke, prenosi Poslovni.hr.

Tako su u odnosu na jun prošle godine porasli za 41,9 milijardu kuna (5,58 milijardi eura) ili 12,3 procenata (u odnosu na 9,9 odsto u maju), dok je u odnosu na maj ove godine zabeležen rast od 3,4 procenta ili 12,3 milijardi kuna (1,6 milijardi eura). U odnosu na kraj prošle godine, ukupni depoziti kod poslovnih banaka su na kraju juna ove godine bili viši za 18,06 milijardi kuna (2,4 milijardi eura) ili za 4,9 odsto.

Analitičari RBA ističu da je rast ukupnih depozita prvenstveno posljedica rasta depozitnog novca (koji uključuje novčana sredstva na transakcijskim računima, kao i obaveze kreditnih institucija za izdate kunske instrumente plaćanja, a umanjuje se za novčana sredstva u platnom prometu).

Dodaju da je depozitni novac na kraju juna dostigao 162,9 milijarde kuna (21,72 milijarde eura), čineći tako više od 42 procenta ukupnih depozita.

Depozitni novac je, u odnosu na kraj 2021. godine, porastao za 10 milijardi kuna (1,3 milijardi eura) ili 6,5 odsto, dok je na godišnjem nivou evidentiran snažan rast od 17,4 procenta ili 24 milijarde kuna (3,2 milijarde eura), odnosno 3,4 odsto ili 5,4 milijarde kuna (720 miliona eura) u odnosu na maj.

Dvocifrene godišnje stope rasta ove kategorije depozita traju još od kraja drugog tromjesečja 2013. godine, a rezultat su niskih pasivnih kamatnih stopa banaka koje tako više ne nude atraktivne povrate (na oročenu štednju), pa srazmjerno slabe sklonosti ulaganja u alternativne finansijske instrumente, ističe se u analizi.

“U susret očekivanom prihvatanju eura kao jedinstvenog sredstva plaćanja, moguće je krajem godine očekivati priliv ove vrste depozita u poslovne banke s ciljem konverzije hrvatske kune eurom”, procenjuju analitičari RBA.

Prema njihovim podacima, ukupni štedni i oročeni depoziti nominalne vrijednosti 220,9 milijardi kuna (29,45 milijardi eura) takođe su porasli za 6,9 milijardi kuna (919 miliona eura) ili 3,2 procenta u odnosu na kraj maja, kao i 17,8 milijardi kuna (2,37 milijardi eura) ili 8,8 odsto u odnosu na jun lane.

U odnosu na kraj prošle godine ta je kategorija porasla za 3,8 procenata ili 8,05 milijardi kuna (1,07 milijardi eura). Analitičari RBA pritom izdvajaju smanjenje kunskih štednih i oročenih depozita, koji su pali za 11,7 odsto godišnje ili 3,8 milijardi kuna (506 miliona eura).

S druge strane, kako ističu, valutni štedni i oročeni depoziti, koji čine 87 procenata ukupnih štednih i oročenih depozita, i odražavaju visok stepen evroizacije, beleže dvocifrenu godišnju stopu rasta od 12,7 odsto, odnosno za gotovo tri milijarde kuna (399 miliona eura) veću u odnosu na jun prošle godine.

Check Also

Evropi nedostaje 400 hiljada vozača kamiona

Evropi, prema studiji konsultantske firme Transport Intelligence, nedostaje 400.000 vozača kamiona da bi pokrili trenutne …

Leave a Reply

Your email address will not be published.