FED cilja kamatu od pet odsto, pitanje je samo koliko brzo

Američke Federalne rezerve (FED) povećale su u junu ključne kamatne stope za 0,75 odsto, najviše od 1994. godine. Za utorak i srijedu zakazana je nova sednica centralne banke SAD, na kojoj se očekuje da će biti odobreno još jedno povećanje kamata od 75 baznih poena, mada pojedini analitičari očekuju i rast od celih 100 procentnih poena.

Mišljenja su prilično podijeljena oko tempa kojim bi trebalo da se nastavi rast kamatnih stopa i mogućih efekata te odluke na suzbijanje inflacije, ali i dalji rast privrede. Ipak, ministarka finansija SAD Dženet Jelen (Janet Yellen) kaže da ima povjerenje u borbu Federalnih rezervi protiv inflacije.

“FED vjerovatno cilja kamatu od blizu pet odsto, pitanje je samo u koliko koraka da stigne dotle. Postoji pritisak u javnosti i od ljudi kao što je Lari Samers da deluje agresivno sada, kako ne bi morao kasnije. Razlika je u tome što bi kasnije realna kamatna stopa, dakle razlika između nominalne i stope inflacije, morala da bude viša, a to bi za posljedicu imalo dublju recesiju”, ocenjuje ugledni srpski ekonomista i dugogodišnji saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov u razgovoru za Biznis.rs.

S druge strane, kako kaže on, američko ministarstvo finansija bi željelo da se inflacija prizemlji blago, što znači da se postepenije podižu kamatne stope i usporava rast, uz usporavanje inflacije kako bi se izbjegla recesija.

“FED ne voli ovo drugo rješenje, bez obzira na to koliko je bolje, jer želi da preuzme kontrolu nad rastom cijena, a ne da reaguje na kretanje nivoa cijena. Zato je vjerovatnije da će djelovati agresivnije, pogotovo što je sada privredna aktivnost veoma blizu pune zaposlenosti, pa su troškovi usporavanja rasta manji. Što se tiče globalnih posljedica, one će biti negativne jer će mnoge privrede morati da vide kako finansijski stoje, pošto bi prezaduženost mogla da bude veliki problem i sa stanovišta likvidnosti, a i solventnosti”, smatra Gligorov

I Evropska centralna banka je prošle nedjelje podigla kamatne stope, prvi put posle 11 godina, i to više nego što se prvobitno očekivalo. Savjet guvernera odlučio je da podigne tri ključne kamate ECB za 50 baznih poena, pa su tako kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju porasle na 0,50 odsto, 0,75 procenata i nula odsto, respektivno.

Na pitanje u kom pravcu bi mogla dalje da se kreće monetarna politika ECB i kakve će efekte ona imati na već oslabljenu i usporenu evropsku privredu, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da je pravac kojim ide Evropska centralna banka isti onaj kojim ide i američki FED, ali ECB procenjuje da veći uticaj na inflaciju imaju poremećaji u ponudi, dok je u SAD značajan i doprinos povećane tražnje.

“Eventualno bi dodatno mogao da oslabi euro u odnosu na dolar, što bi moglo da oteža usporavanje inflacije. Ali kako su mnogi privredni odnosi poremećeni u Evropi, ne bi trebalo očekivati da će ECB imati agresivnu antiinflatornu politiku. Kako se u EU privredni rast ionako usporava, nema mnogo smisla ubrzano zatezati monetarnu politiku”, ocenjuje Vladimir Gligorov.

Najveći rizik politike oslanjanja na javnu potrošnju kao motor rasta u zemljama kao što je Srbija, koje koriste tuđi novac kao rezervni, prema ocjeni Gligorova jeste to da se priliv stranog novca uspori ili da je potrebno značajno povećati kamatnu stopu da bi mogle da se finansiraju javne obaveze, a onda i obaveze privrede i građana.

“Ukoliko bi se ubrzano došlo do kamata na dolar od četiri ili pet odsto to bi značilo da bi u Srbiji kamatne obaveze veoma porasle, jer bi kamatne stope bile za nekoliko procentnih poena više, dakle šest ili sedam procenata. Uz to je potrebno očuvati kurs, a to znači sprečiti topljenje deviznih rezervi. Normalizacija monetarne politike, što znači kamatne stope koje su za jedan ili – još poželjnije – za dva procentna poena iznad inflacije, čemu sve ide, vodila bi ozbiljnim javnim i privatnim finansijskim problemima”, zaključuje Gligorov.

On smatra da će do kraja ove godine američki FED težiti da djeluje odlučno, pa će nastupiti agresivno. Od Evropske centralne banke to ne očekuje – “jer su neizvjesnosti velike”.

Najveće povećanje kamata od 1994 .godine

Podsjetimo, američka centralna banka odobrila je 15. juna najveće povećanje kamatnih stopa od 1994. godine i nagovestila da će nastaviti sa njihovim podizanjem najbržim tempom u poslednjih nekoliko decenija u pokušaju da obuzda inflaciju. Zvaničnici FED-a povećali su kamatnu stopu za 0,75 odsto, što je podiglo ukupnu referentnu stopu na federalne fondove na nivo između 1,5 i 1,75 odsto.

FED-ov Komitet za otvoreno tržište (FOMC) istakao je svoju posvećenost smanjenju rastuće inflacije, navodeći da je „snažno posvećen vraćanju inflacije na cilj od dva odsto“. Pojedini članovi FED-a očekuju da će do kraja tekuće godine referentna kamatna stopa dostići 3,4 procenta.

Check Also

MF zadovoljno procjenama EBRD, ali očekuju rast od 4,7 odsto

Imajući u vidu dosadašnje rezultate, očekivane povoljne trendove u trećem kvartalu i ostatku godine, a …

Leave a Reply

Your email address will not be published.