Manjinska Vlada za tri mjeseca nije predložila nijedan ekonomski i socijalni zakon. Povukla je predlog zakona o kreditno-garantnom fondu i nije predlagala nijedan zakon koji bi pomogao da se poboljša likvidnost privrede, koja je jedan od najvećih problema, kazao je Boris Mugoša (SD).
On je juče u Skupštini tokom tematske sjednice “Strategija Vlade za prevazilaženje ekonomske krize, koju i sama najavljuje” pitao vicepremijera Vladimira Jokovića šta je izvršna vlast preduzela da poboljša likvidnost privrednih subjekata.
“Manjinska Vlada već tri mjeseca ne predlaže ništa. Za tri mjeseca niste predložili nijedan ekonomski ni socijalni zakon. Bavite se ekonomijom. Najmanje se bavite ekonomijom. Predlog zakona o kreditno-garantnom fondu ste povukli i tri mjeseca ne izlazite sa rješenjem. Zakon je rađen sa ino partnerima, ali ne možemo da tri mjeseca nemamo ništa. Ako ne odgovara to, onda predložite drugi model, državnu razvojnu banku” poručio je Mugoša u Skupštini.
Joković je kazao da u ovom momentu Investiciono-razvojni fond može da da sredstva za likvidnost, te da su razmišljali i pričali o formiranju razvojne banke, odnosno o tome da se IRF transformiše u razvojnu banku CrneGore.
Tokom rasprave Mugoše i Jokovića bilo je riječi i o obveznicama Crne Gore na koje je trenutno kamata 9,5 odsto, odnosno ukoliko bi se zadužili emitovanjem obveznica to bi uradili po kamati od 9,5 odsto. Krajem 2020. godine kamata na 750 miliona eura zaduženja putem obveznica je bila 2,785 odsto, što je tada okarakterisano kao skupo zaduženje.
“Šta mi radimo da poboljšamo stanje. Bavimo se ko je šta, ko je koje vjere i nacije. Jesmo li mi normalni? Vidimo li mi turističku sezonu”, pitao je Mugoša.
Podsjetio je da su iz Vlade rekli kako se moramo zadužiti do kraja godine 170 miliona.
“Ako se budžet ne napuni sa milijardu eura od turizma, ovih 170 miliona će biti smiješna cifra. Pitanje je i pod kojim uslovima će se uzeti. U martu su obveznice bile 6,2 odsto, a sada su 9,5 procenata”, što je drastičan pad rekao je Mugoša.
Pojasnio je da kamate na obveznice rastu zbog političke nestabilnosti. Podsjetio je da su rasle u septembru, kada su bi li sukobi na Cetinju, zatim kad je pala Vlada…
Joković je kazao da ćemo se ove godine ili zadužiti ili trošiti depozite.
“Mislio sam da su kamate na obveznice 6,5 odsto, a 9,5 odsto je veliki udar na ekonomiju i pitanje je da li ćemo se pod tim uslovima zaduživati ili ne”, kazao je Joković.
Ipak, nije toliki pesimista da će velika ekonomska kriza zadesiti Crnu Goru, iako male ekonomije najprije osjete velike krize.
“Mnogi više pričaju o velikoj krizi nego što nas ona očekuje. Znamo da je to izazvano ratom Rusije i Ukrajine, ali moramo znati da su predsjednici Irana, Rusije i Turske dogovorili izvoz žita i sigurno da će cijena pasti tako da nisam baš pesimista da će ogromna kriza zadesiti Crnu Goru” rekao je Joković.
Istakao je i da neće biti velikih problema kada je u pitanju grijanje.
Ne zna ekonomske teorije, niti će ih izučavati
Posebno zanimljivo bilo je tokom rasprave sa Zdenkom Popović (Demokrate). Ona je pitala Jokovića da li će aktivirati neki model koji bi državi pomogao da se izuče iz ekonomske krize.
“Da li ste razmatrali mogućnost kenzijanskog modela izlaska iz ekonomske krize ili su vam bliži modeli ekonomskog liberalizma čiji je autor Lukas, ne Aca, već Robert”, pitala je Popović.
Joković je odgovorio da nije ekonomista da raspravlja o teorijama, na šta mu je Popović kazala da mora da zna strategije za izlazak iz ekonomske krize kada se prihvatio funkcije.
“U toku 2020. godine smo imali žestoku krizu izazvanu koronom i izašli smo iz nje. Pitala sam vas znate li strategije, a vi kao potpredsjednik za ekomomski sistem ne znate ko je Kejnz niti njegova strategija, ne znate ko je nobelovac Robert Lukas. Znate li da je Kejnz bio najveći svjetski ekonomski um”, pitala je Popović.
Vicepremijer je odgovorio da nema namjeru da izučava i uči ekonomske teorije.
“Budite relaksirani. Oni koji su ih izučavali su pokazali kakva je ekonomija Crne Gore”, rekao je Joković.
Izvor: Dan
