EIB povećava ulaganja u klimatske projekte na više od bilion eura do 2030.

Evropska investicija banka (EIB) planira da do 2030. uloži više od najavljenih bilion eura u projekte koji se bave ublažavanjem klimatskih promjena, a od toga će, prema novom planu, najveći dio biti usmjeren na obnovljive izvore, najavio je predstavnik EIB-a u Hrvatskoj Anton Kovačev.

Kovačev je naveo da je EIB zbog krize prouzrokovane ratom u Ukrajini odlučila više da ulaže u projekte koji se bave ublažavanjem klimatske krize i zaštitom životne sredine, tako da je izvjesno da će buduća ulaganja premašiti ranije planiranih bilion eura.

„U suštini, svi dobri projekti koji se bave navedenim pitanjima i koji se kandiduju, biće finansirani“, istakao je Kovačev.

Dodao je da će EIB – uz finansijsku podršku – pružati i savjetodavnu pomoć u realizaciji navedenih projekata.

Pitanja zaštite životne sredine, rekao je, koja su do sada bila jedan od četiri prioriteta EIB-a, sada su glavna.

„Na ta pitanja je odlazilo otprilike 20 do 25 odsto“, rekao je Kovačev, istakavši da se to sada povećava na 50 odsto, a u okviru toga najveći udio imaće zelena energija, odnosno obnovljivi izvori energije, zbog rastuće klimatske i energetske krize.

„EIB je banka EU-a, ali već dvije godine to je i klimatska banka, s posebnim zadatkom u okviru Zelene agende da do 2030. u zelenu energiju uložimo jedan bilion eura”, rekao je Kovačev tokom panelu u sklopu konferencije „Dani dobrog vjetra“ u Dubrovniku u organizaciji udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske.

O većim ulaganjima u projekte obnovljivih izvora energije na istoj je konferenciji govorila i direktorica kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Hrvatskoj Viktorija Zinčuk. Ona je istakla da finansiranje više nije “usko grlo”, odnosno problem, kada je riječ o realizaciji projekata obnovljivih izvora. Ipak, dodala je da je potrebno “više energije u sektoru”.

„Kad kažem energije, ne mislim na obnovljivu energiju, nego na preuzimanje rizika i kada je riječ o investicionoj strani odnosno bankama, tako i unutar javnog sektora”, poručila je Zinčuk.

Na konferenciji u Dubrovniku govorilo se i o cijenama energenata u kontekstu aktuelne energetske krize. Mislav Slade-Šilović stručnjak za energetiku iz PwC, naveo je da se do 2030. godine očekuje stabilizacija veleprodajne cijene električne energije na domaćem tržištu.

„Međutim, i dalje je to dvostruko više od cijena koje su korporacije naučile da plaćaju po nekim standardnim ugovorima u periodu oko 2020. godine”, rekao je Slade-Šilović.

Izvor: SEEbiz

Check Also

Polovni automobili postaju luksuz: Zbog visokih cijena i skupih kredita van domašaja većine kupaca

Visoke cijene i rastuće kamate izbacile su polovne automobile van domašaja sve većeg broja kupaca.

Leave a Reply

Your email address will not be published.