Rast crnogorske ekonomije 3,5 odsto

Crnogorska ekonomija će, prema najnovijim prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), ove godine rasti 3,5 odsto.

Iz Instituta su u najnovijem proljećnom izvještaju, u koji je agencija Mina-business imala uvid, prognozirali da će crnogorska ekonomija u narednoj godini ojačati 3,7 odsto, a u 2024. godini 3,3 odsto.

U slučaju negativnog scenarija, WIIW za Crnu Goru predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 odsto za ovu godinu, za narednu 2,2 odsto i za 2024. godinu 2,8 odsto.

WIIW je ukazao da rat u Ukrajini različito utiče na privrede 23 zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Predviđa se manji ekonomski rast u istočnoj i centralnoj Evropi i duboka recesiju u Ukrajini i Rusiji, prenosi Tanjug.

Institut polazi od takozvanog status kvo osnovnog scenarija, a ukoliko bi rat dalje eksalirao i Evropska unija (EU) uvela embargo na naftu i gas iz Rusije, u istočnoj i srednjoj Evropi bi bio zabilježen i pad privrede.

Osnovni scenario WIIW za članice EU centralne i istočne Evrope, predviđa rast od 2,5 odsto, a u slučaju negativnog scenarija i blagu recesiju od 0,9 odsto.

Ukrajina i Rusija zabilježiće ove godine, u zavisnosti od scenarija, masivni pad. Ukrajina od 38 do 45 odsto BDP-a, a Rusija od devet do 15 odsto BDP-a.

I Turska, kao druga najveća ekonomija regiona, rasla bi u najboljem slučaju 2,7 odsto, a u najgorem 2,5 odsto.

Ukrajina će ove godine izgubiti jednu trećinu do polovine svog BDP-a. Izgledi za tu zemlju su loši i zavise od daljeg toka rata.

“I u slučaju primirja i političkog rešenja, snažan privredni rast može se očekivati tek 2024. godine, pošto će se privatni investitori sporo vraćati u zemlju”, rekao je ekonomista WIIW i glavni autor proljećne prognoze, Vasilij Astrov.

Rusija, prema WIIW, zbog zapadnih sankcija, ove godine će biti suočena sa padom privrede i visokom inflacijom od najmanje 20 odsto.

Direktne posljedice rata, za većinu zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, u ovoj godini ostaju ograničene.

Gubici iz trgovine sa Ukrajinom i Rusijom u prosjeku iznose 0,5 odsto BDP-a.

Rat u Ukrajini taj region najviše pogađa snaznim rastom cijena energenata i namirnica, što smanjuje realne prihode domaćinstava i time utiče na potrošnju.

“Ukoliko bi došlo do embarga na energente, stopa inflacije u gotovo svim zemalja regiona bila bi dvocifrena”, ocijenio je Astrov, dodajući da bi u Turskoj, čak i u najpovoljnijem scenariju, bila 55 odsto.

Check Also

Prezentacija programa prestižnog univerziteta SRH Berlin University of Applied Sciences

Agencija International Student Exchange Montenegro (ISEM) iz Podgorice domaćin je brojnim prestižnim obrazovnim institucijama iz …

One comment

  1. Koga briga šta misli ovaj drugar vesovaca?

Leave a Reply

Your email address will not be published.