Gost nove epizode Bankar podcast-a bio je Izvršni direktor ICT Cortex-a i predsjednik i suosnivač Bild studija Tarik Zaimović.
U razgovoru sa novinarom Markom Vukajlovićem, Zaimovć je govorio o počecima u IT industriji, osnivanju Bild Studija, ICT Cortex-u, IT industiji kao strateškoj grani razvoja Crne Gore…
Novu epizodu podcasta možete pogledati na našem Youtube kanalu na videu ispod:
U nastavku izdvajamo neke od najzanimljivijih detalja.
Djetinjstvo
Ja sam se IT-jem počeo baviti u Prijepolju. Mislim da sam bio 7. ili 8. razred. Tada se nije baš najsjajnije živjelo i nije svaka kuća mogla sebi da priušti računar, a kamoli dva, pošto smo u porodici bili nas troje. Emir, kao stariji brat, dobio je računar prvi i znate kako to ide sa starijom braćom. Oni vam određuju koliko sati, minuta možete provoditi na kompjuteru. Meni se, naravno, to nije dopadalo. Prvo, nije mi se svidjelo što ne mogu da koristim neograničeno računar i to je za mene bio veliki izazov. U to vrijeme se pojavio veliki broj igraonica i internet kafea i kako me Emir naučio to bazično znanje instalacija operativnih programa, mreža itd., ja sam otišao i napravio dil sa svim tim internet kafeima i igraonicama. Bilo ih je nekih 5-6 u Prijepolju, to je bilo skoro 50-60 računara. Ja sam rekao besplatno ću sve da održavam, vi mi samo dajte beskonačno i neograničen pristup internetu i računarima. I tako je ta avantura krenula.
Tinejdžerski džeparac
Ima jedna anegdota. Mi smo radili jedan sajt, za Montenegro futsal, u Pljevljima. Radili smo ga 6-7 mjeseci i toliko nas je tada bilo sramota da naplatimo svoj rad i kad su nas pitali koliko to košta, mislim da smo ukupno naplatili za tih 6 mjeseci ukupno 30 ili 50 eura. To je za nas bio ogroman novac i na mjesečnom nivou i jednokratno. I tu smo se Danilo i ja mnogo zbližili.
Finansiranje studija
Ja sam u srednjoj školi išao u maline da bih zaradio neki novac da se upišem na fakultet, tetke su me nešto pomogle i roditelji, naravno. I pitanje je, da to nije bila takva jedna struktura da li bih ja mogao to da isfinansiram. Već nakon toga smo mi počeli da zarađujemo sami. Bavili smo se frilensingom, još od 2005. Nije to bilo nešto “wow” primanja, ali je bilo značajno da, uz pomoć roditelja, da se izdržavamo samostalno bez problema.
Osnivanje Bild Studija
Mi nismo imali ambiciju da pokrećemo biznis… Jedan od prvih ozbiljnijih projekata je bio CANU, zatim Uprava policije, radili smo za nekoliko opština i onda kad vi dođete u tu situaciju da naplatite posao, a kao frilenserima je jako teško to uraditi, onda smo premošćavali sa raznim kompanijama, pa smo njima morali da dajemo 30, čak i 40% samo da se taj novac uplati, fakturiše, onda smo mi morali da smišljamo kako taj novac iz njihovih kompanija da izvučemo. I, onda smo jednostavno bili primorani da riješimo taj problem, jer nismo mogli da poslujemo na tržištu.
Kultura zapošljavanja
Iz te firme ja sam proživio i kumstva i prijateljstva, tu mi supruga radi i najbolji prijatelji itd. Veliki broj brakova je potekao iz Bilda. To je baš jedna specifična sredina za rad i pažljivo su birani ljudi u početku. Ono na šta sam posebno ponosan jeste da ti ljudi koji su dizali kompaniju su i danas tu. I po mom mišljenju, to je najveća vrijednost te kompanije. Ti ljudi.
Rad sa inostranim tržištima
Raditi sa tim klijentima je mnogo izazovnije. Prvo, morate da znate perfektno engleski jezik, za njih su dogovori jako bitna stvar. Kod nas, na našem tržištu, dogovor nije baš uvijek dogovor. Ali, sa strancem kad se dogovorite, tako vam je. Poštuje se struka, stranci plaćaju na vrijeme. U Crnoj Gori vrlo mali broj kompanija vam plaća na vrijeme, to je odlika crnogorskog tržišta. Ali, stranac kad plati, on želi da dobije vrijednost. Ukoliko nema dodatnu vrijednost, vrlo brzo raskida saradnju. Dok, s druge strane, ukoliko je zadovoljan uslugama, vrlo je lojalan partner. Pa čak iako na tržištu može naći jeftinije, povoljnije i bolje, odlučuje da se veže za partnera dugoročno. Mi imamo klijente koji su tu i 10 godina.
ICT Cortex
Mi smo se oko te dvije stvari dogovorili, da to budu primarni stubovi prioriteta udruženja: znači, proizvodnja kadrova i jačanje postojećih kadrova, to je edukacija, imamo mi tu mnogo ciljeva, projekata, vrlo nam je kompleksna strategija cijela. Banalizovaću to na ta dva: znači edukacija, jačanje kadrova, jer svakoj kompaniji fali edukacija, a onda stvaranje novih kadrova… i internacionalizacija i zajednički poslovi.
Nevalorizovani potencijal – izvoz IT usluga
Nama je izvoz za 2021. samo od strane članica 58 miliona eura, dok je prihod oko 85 miliona i mi brojimo oko 650 zaposlenih, taj konzorcijum svih članica. Znam da je izvoz ranije bio oko 400 miliona i kada se ova cifra primijeni na 400 miliona, dođemo na nekih 15-18%, ali ovo nije provjerena informacija. Mi sad radimo te analize… Znači, 5% generiše 15% izvoza. To govori o nevalorizovanom potencijalu. S druge strane to govori koliko to malo može da generiše puno.
Sa par miliona investicija u IT sektor, taj izvoz koji je oko 15%, sa strateškim pristupom možete da duplirate za dva-tri mandate, možete da dođete u situaciju da izvoz bude40-50% sa ozbiljnim ulaganjima, sa ozbiljnim strukturnim reformama i projektima. Ja to odgovorno tvrdim. Sa strukturnim reformama možete da zaposlite par hiljada ljudi za 3-4 godine. I to nisu male plate. To su natprosječne plate, u ovoj industriji.
IT kao strateška grana razvoja Crne Gore
Treba nam turizam i poljoprivreda i sve te druge grane, ali ako napravimo da IT bude propratna grana, i horizontalno i vertikalno, brže će se razvijati i te industrije.
Stanovi za zaposlene
Svaka kompanija može to da uradi. Posebno kompanija koja je profitabilna. Ne mislim da može, nego mislim da treba. Mislim da je to obaveza. Moje mišljenje. Mi kada taj projekat (stambenog obezbjeđenja za zaposlene) prezentujemo zapadnim zemljama, za njih je to šok. Amerikanci i Evropljani drugačije gledaju na to. To je suvi kapitalizam. Ovo je neka vrsta socijalizma. Za njih ako država i firme učestvuju u stambenom programu, to je nenormalno. Ja mislim da je to jako dobar podsticaj, da je prije svega dobro za zaposlene, a onda za kompanije, a onda za sve ostale. Onda za Crnu Goru. Ti ljudi nam ostaju ovdje. Ne idu vani.
